Извор:
Аутор:Г. Влаовић.-[divider]
Током јула, Унија послодаваца Србије традиционално реализује консултације и истраживање ставова послодаваца са циљем да се сагледају ставови привредника по питању висине минималне цене рада.
Преговори са синдикатима на ту тему почеће током овог месеца, с обзиром да се ће се у септембру у оквиру Социјално-економског савета разматрати висина минималне цене рада за 2020. годину.
Спроведена анкета показује да је 46 одсто анкетираних привредника заузело позитиван став према расту минималне цене рада од чега њих 22 одсто то условљава умањењем пореза и доприноса или увећањем неопорезивог дела зараде. Анкета показује да су позитиван став о повећању минималне цене рада у највећој мери заузели привредници из сектора микро и малих привредних друштава док је свега 30 власника великих и средњих компанија позитивно оценило раст „минималца“. Међу њима је било највише страних инвеститора (75 одсто). Предложени износи минималне цене рада се крећу у распону од 160 до 300 динара по радном часу, али је највећи број привредника предложио раст од 10 одсто уз пореске олакшице које очекују.
Добијени резултати показују да се ставови послодаваца у великој мери разликују и док привредници из сектора текстилне индустрије и трговине сматрају да нема основа за раст минималне цене рада, послодавци из прерађивачког сектора сматрају да „минималац“ треба повећати, али за онај проценат за који буду растерећени пореза и доприноса на зараде. Простора за раст зарада има највише код послодаваца који пословну делатност обављају у Београду или на територији Војводине, док је најмање очекиван раст зараде код послодаваца у источној и јужној Србији где свега 10 одсто анкетираних послодаваца сматра да је могуће повећати минималну цену рада.
Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“, каже за Данас да у тој синдикалној централи уопште не маре за предлоге и захтеве Уније послодаваца Србије.
– Ту организацију не сматрамо ни кредибилним ни легитимним представником послодаваца у Србији. Унија послодаваца Србије наиме има лажну репрезентативност. Нема довољно чланова да би била репрезентативна послодавачка организација и чланица Социјално-економског савета. Својевремено је та организација добила репрезентативност тако што је потпуно несхватљиво уписано да су њене чланице власници колектива у којима нису имале апсолутно никакав удео а радило се углавном о великим државним предузећима. Дакле, реч је о лажној репрезентативности. У том смислу оно што они кажу, тврде, предлажу и захтевају за нас нема никакав значај нити легитимитет – истиче Веселиновић. Према његовим речима минимална зарада треба да достигне ниво од 350 евра.
– То није никаква паушална рачуница већ прецизно изанализирана цифра која може да омогући радницима са минималним зарадама да подигну свој изузетно низак животни стандард и одрже егзистенцију својих породица на прихватљивом нивоу. Наравно, свесни смо да и то није довољно за квалитетан живот, али је у овом тренутку далеко боље од оног шта имамо сада када је реч о минималној заради. У том смислу било би потпуно правилно и опортуно укинути порезе на зараде под условом да послодавци средства која буду ослобођена на тај начин утроше на повећање плата или на улагање у производњу или пак да ту суму поделе и уложе и у једно и у друго – закључује Веселиновић.
Опширније на : Послодавци: Мањи порез па већи минималац
.