Београд, 4. април 2015. — Председник Удружених синдиката Србије „Слога“ Жељко Веселиновић, гостовао је у емисији „Вести плус“ регионалне телевизије Шабац, аутора и водитеља Марка Максимовића.
Веселиновић је говорио о ефектима закона о раду који је усвојен пре девет месеци, за које је рекао да су равни нули.
Он је казао да се све оно шта су говорили пре његовог усвајања није обистинило, јер се у пракси закон показао само као добар аргумент за лакше отпуштање радника.
„Он није донео ништа позитивно, нити се тако нешто назире у будућности, осим могућности наставка страначког запошљавања. И радници и синдикати су изгубили своја права“, оценио је он.
Када је у питању судбина људи у предузећима у реструктуирању и у јавном сектору које очекују отпуштања, лидер Слоге је казао да је њихова судбина веома тешка, посебно зато што не постоје јасни критеријуми државе шта је то јавни сектор .
„Вишкови постоје у јавним предузећима и државним агенцијама као последице партијског запошљавања, али никако у здравству, школству, полицији и сл.“, оценио је он.
За индустрију је казао да је у колапсу, да нема реиндустријализације и да се иде на спонтано гашење предузећа да се не би изазвао социјални бунт.
Радници у таквим предузећима не примају плате месецима, па из очајања напуштају предузећа уз социјални програм како би узели новац и исплатили нагомилане дугове.
Веселиновић је оценио да држава до сада није водила рачуна о великим гигантима и да ће већина предузећа у реструктуирању отићи под стечај.
Он је навео пример фабрике „ИМТ“, која је од некадашњег гиганта спала на 300 радника и где се сада чека распродаја имовине која је прилично велика.
Челник Слоге је оценио да је пропадање српских предузећа почело деведесетих година прошлог века по увођењу санкција, као последица застареле технологије и губитка тржишта.
„Ми данас нисмо држава која може да се бави тешком индустријом и у играма великих смо само „шрафцигер индустрија“ где нам радници раде за минималац. Остаје нам да се бавимо пољопривредом и то оном основном, али то није довољно да би држава могла да опстане“ рекао је Веселиновић и указао да је Србији неопходна реиндустриијализација.
Он је такође оценио и да немамо законе који штите домаће произвођаче и да постоји јак увознички лоби.
Када је у питању кривица за опште стање у свету рада, председник Слоге је указао да одговорност лежи и на синдикатима који се нису снашли и то искључиво због лошим међусобних односа.
„Нисмо успели да у кључним ситуацијама останемо јединствени и да заједнички наступамо“, рекао је он и указао да синдикална сцена још увек није уређена законом, чиме држава генерално води једну велику антисиндикалну кампању.
Веселиновић је указао да се синдикално залагање за раднике у Србији свело на захтеве за репрезентативношћу и да је оно у сенци бенефита и имитације социјалног дијалога, јер готово у свим кључним тренуцима синдикати на платном списку државе пристају на све оно шта је штетно по раднике.
„Држава мора да престане са финансирањем синдиката кроз њене институције, јер ти синдикати немају интереса да уђу у конфротацију са влашћу. Докле год је тако радници ће наставити са пропадањем, јер синдикати који желе да им помогну немају снаге, док они који то могу не желе због личних интереса, а то је нажалост наша сурова реалност“
Веселиновић је током емисије говорио и о штрајку просветних радника, о томе зашто је опстанак смедеревске Железаре важан за државу, о синдикалном организовању у приватним предузећима, где и овог пута није изоставио јужнокорејску „Јуру“ као најнегативнији пример послодавца у Србији.
Више о овоме можете погледати у наставку, видео прилогу ТВ Шабац.
Информативна служба
[divider]
[divider]