Биће стезања каиша и тешких болних резова, поручују нам Вучић и чланови нове Владе. Најављују реформе у различитим сферама друштевног живота, које морају да се изврше брзо и у врло кратком року, до краја јесени и зиме. Први пацијенти на удару ножа економске хирургије су закон о раду и реформа пензионог система.
Донатори крви и органа за овај нови економско-политички експеримент треба да буду радници, који ће због наставка економског пропадања државе и транзиционог сиромаштва бити грубо одстрањени као канцерогено ткиво, у виду отпуштања, под будним оком тзв. страних стручњака и домаћих “вундеркиндова“, а трошкове операције ће сносити сами, кроз нова кредитна задужења,док ће се добитком као и увек сладити привредници, којима се након ове операције омогућава још повољнији амбијент за стварање профита.
За овај захват, политичко- економским хурурзима још увек недостају асистенти, а они се сада грозничаво траже међу многобројним синдикатима, економистима, социолозима, и др. ситним поткупљивим душама, који ће им помоћи да и овог пута као до сада успешно заврше операцију која гласи – Операција успела, пацијент умро!
Кад смо већ код “резова“, зар није логично да операцују оживљавања српске економије започне мач правде, и начне рез у капитал оних који су се годинама “безобразно богатили“, а нису били на удару државе јер их је чувала политичка елита којом су управљали, и чији су данас месечни приходи од профита исти колико и цео годишњи буџет једне српске локалне самоуправе.
У овој земљи је стање поражавајуће. То најбоље илуструје податак да се процењује да је у Србији 700.000 сиромашних, да 100.000 људи живи испод границе сиромаштва, а да се више од 11 хиљада деце храни у народним кухињама, док локалне самоуправе све теже успевају да обезбеде средства за обезбеђивање бар једног оброка дневно.
На крају, дакле, да се ипак вратимо код “резова“ и да се сви запитамо: Може ли Влада која се месецима уназад бавила сама собом, са премијером који је још увек неодлучан око појмања левице и социјалне правде да нам донесе промене и да се избори са тајкунима и монополистима који годинама сисају радничку крв ове нације ?
Време је да ова Влада схвати да стезање каиша народа није решење, већ политички бумеранг који може да им се обије о главу!
Жељко Веселиновић, председник Слоге