SPORNO POSLOVANJE DR MILJKA RISTIĆA
Неслагања у дохоцима и расходима, чудан начин набавке материјала и лекова, сумњива запошљавања, али и неуобичајен однос према запосленима, забележени су на званичним документима различитих органа Клиничког центра Србије у чији је посед дошао „Блиц“.
Документација сведочи о начину на који се управља највећом здравственом институцијом у земљи.
Последњи доказ неправилности је и чињеница да Управни одбор КЦС није усвојио извештај о дуговањима ове установе, која за пола године, до јуна, износе више од милијарду динара.
У документу под бројем 04-2377 од ове године табеларно је за Управни одбор припремљен извештај о неизмиреним обавезама КЦ. Салдо минуса за целу 2012. је око 30 милиона динара, да би за само првих шест месеци ове године направљен дуг од целих 1.085.691.926 динара. У извештају се не види да ли је то и заиста реалан дуг или је износ још већи, јер се не наводи начин на који је набављана опрема.
Како се сумња, преко милијарду дуга је умањена цифра јер нова управа КЦ – материјал, опрему и лекове често набавља преко реверса, а не тендера на шта је законски обавезна. До промена у управи КЦ Србије дошло је 5. новембра када је на место в.д. директора дошао професор Миљко Ристић.
Захтевао и спискове родбине
Директор КЦ Србије Миљко Ристић захтевао је пре неколико дана да добије списак запослених, али са наводима у каквој су линији сродства, сазнаје “Блиц”. Директор се ипак ограничио на прву линију сродства и од правне службе тражио ко су родитељи, деца и супружници. Извор „Блица“ наводи да је уз овај писани захтев правној служби ишло и усмено појашњење. Практично, док старији ближи сродник не оде у пензију или на пример сам не да отказ, млађи ће тешко бити запослен. Оваквим захтевом је грубо прекршен Закон о заштити података о личности и Закон о раду. Осим дискриминације запослених према Закону о раду, послодавац не може од кандидата да захтева податке о породичном, брачном статусу… који нису од непосредног значаја за обављање посла.
Међутим, с друге стране КЦ има значајне приходе и то по неколико основа. Увидом у документацију 1. новембра на девизном рачуну КЦ је на основу различитих услуга у девизама било и то – 1.165.223 евра, 745.588 долара, 20.936 британских фунти и 33.754 швајцарских франака.
Клинички центар има уплате из буџета које су динарске, а првог дана новембра износиле су, пренето у евре, око 2.100.000. Ипак, значајну пажњу заслужује документација с динарским износима у којој се таксативно наводе сопствени приходи, а потом и расходи из тих прихода. У овој документацији најочитије се може пратити како се, најједноставније речено, износи не поклапају.
Укупно 246.354.295 динара је на рачуну 1. децембра 2012. Истог месеца на тај износ приход је увећан за 127.906.267 динара, што износи 374.260.562 домаће валуте. Расход направљен овог месеца износи 139.183.873. Чудном рачуницом, међутим, у документу стоји да су сопствени приходи у јануару 223.434.106 динара уместо 235.076.689.
Недостаје 11.642.582 динара. Да није реч о “случајној грешци” сведоче подаци о приходима и расходима наредних месеци. Сваког месеца недостаје део пара тако да је већ у марту приметан износ од 40.125.005 којих једноставно више нема. Овом новцу се губи траг, а на самој документацији осим вишемилионске рупе, поједине ставке на које се троше паре КЦ су неусклађене.
Првог месеца који смо пратили кроз документацију – децембар, примера ради на “службена путовања у току радног времена” је отишло преко 270.000 динара, а у јануару је тај износ скоро дупло већи 462.000.
Занимљиво је да стоји и ставка у извештају о трошењу новца из сопствених прихода – лекови, материјал иако за ове потребе КЦ добија новац РЗЗО.
Ипак, највећа неусклађеност у износима је под ставком исхрана пацијената: током јануара потрошено је 470.154 динара, да би, како се “финансијска рупа” у папирима повећала на око 30 милиона, под ставком исхрана за фебруар стајало да је утрошено 1.937.089 динара.
„Блиц“ је разговарао с неколико лекара КЦ Србије који опомињу да се опрема и лекови набављају преко реверса, а не тендера. Ту праксу ново руководство правда “питањем људских живота”.
– Чињеница је, међутим, да се избегава Закон о јавним набавкама. Тендери се расписују, али касно када су резерве лекова, материјала на издисају… Како би се избегла вештачка несташица, заобилази се закон и иде на реверс, а за такву куповину не мора се узети од најјефтинијег понуђача. Тренутно се тако набављају “вакутајнери” – вакуум епрувете и опрема за узимање крви, која треба свакој клиници – каже наш саговорник.
АУТОР: Жељка Јевтић -БЛИЦ /линк/