SPORNO POSLOVANJE DR MILJKA RISTIĆA
Neslaganja u dohocima i rashodima, čudan način nabavke materijala i lekova, sumnjiva zapošljavanja, ali i neuobičajen odnos prema zaposlenima, zabeleženi su na zvaničnim dokumentima različitih organa Kliničkog centra Srbije u čiji je posed došao „Blic“.
Dokumentacija svedoči o načinu na koji se upravlja najvećom zdravstvenom institucijom u zemlji.
Poslednji dokaz nepravilnosti je i činjenica da Upravni odbor KCS nije usvojio izveštaj o dugovanjima ove ustanove, koja za pola godine, do juna, iznose više od milijardu dinara.
U dokumentu pod brojem 04-2377 od ove godine tabelarno je za Upravni odbor pripremljen izveštaj o neizmirenim obavezama KC. Saldo minusa za celu 2012. je oko 30 miliona dinara, da bi za samo prvih šest meseci ove godine napravljen dug od celih 1.085.691.926 dinara. U izveštaju se ne vidi da li je to i zaista realan dug ili je iznos još veći, jer se ne navodi način na koji je nabavljana oprema.
Kako se sumnja, preko milijardu duga je umanjena cifra jer nova uprava KC – materijal, opremu i lekove često nabavlja preko reversa, a ne tendera na šta je zakonski obavezna. Do promena u upravi KC Srbije došlo je 5. novembra kada je na mesto v.d. direktora došao profesor Miljko Ristić.
Zahtevao i spiskove rodbine
Direktor KC Srbije Miljko Ristić zahtevao je pre nekoliko dana da dobije spisak zaposlenih, ali sa navodima u kakvoj su liniji srodstva, saznaje “Blic”. Direktor se ipak ograničio na prvu liniju srodstva i od pravne službe tražio ko su roditelji, deca i supružnici. Izvor „Blica“ navodi da je uz ovaj pisani zahtev pravnoj službi išlo i usmeno pojašnjenje. Praktično, dok stariji bliži srodnik ne ode u penziju ili na primer sam ne da otkaz, mlađi će teško biti zaposlen. Ovakvim zahtevom je grubo prekršen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o radu. Osim diskriminacije zaposlenih prema Zakonu o radu, poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, bračnom statusu… koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje posla.
Međutim, s druge strane KC ima značajne prihode i to po nekoliko osnova. Uvidom u dokumentaciju 1. novembra na deviznom računu KC je na osnovu različitih usluga u devizama bilo i to – 1.165.223 evra, 745.588 dolara, 20.936 britanskih funti i 33.754 švajcarskih franaka.
Klinički centar ima uplate iz budžeta koje su dinarske, a prvog dana novembra iznosile su, preneto u evre, oko 2.100.000. Ipak, značajnu pažnju zaslužuje dokumentacija s dinarskim iznosima u kojoj se taksativno navode sopstveni prihodi, a potom i rashodi iz tih prihoda. U ovoj dokumentaciji najočitije se može pratiti kako se, najjednostavnije rečeno, iznosi ne poklapaju.
Ukupno 246.354.295 dinara je na računu 1. decembra 2012. Istog meseca na taj iznos prihod je uvećan za 127.906.267 dinara, što iznosi 374.260.562 domaće valute. Rashod napravljen ovog meseca iznosi 139.183.873. Čudnom računicom, međutim, u dokumentu stoji da su sopstveni prihodi u januaru 223.434.106 dinara umesto 235.076.689.
Nedostaje 11.642.582 dinara. Da nije reč o “slučajnoj grešci” svedoče podaci o prihodima i rashodima narednih meseci. Svakog meseca nedostaje deo para tako da je već u martu primetan iznos od 40.125.005 kojih jednostavno više nema. Ovom novcu se gubi trag, a na samoj dokumentaciji osim višemilionske rupe, pojedine stavke na koje se troše pare KC su neusklađene.
Prvog meseca koji smo pratili kroz dokumentaciju – decembar, primera radi na “službena putovanja u toku radnog vremena” je otišlo preko 270.000 dinara, a u januaru je taj iznos skoro duplo veći 462.000.
Zanimljivo je da stoji i stavka u izveštaju o trošenju novca iz sopstvenih prihoda – lekovi, materijal iako za ove potrebe KC dobija novac RZZO.
Ipak, najveća neusklađenost u iznosima je pod stavkom ishrana pacijenata: tokom januara potrošeno je 470.154 dinara, da bi, kako se “finansijska rupa” u papirima povećala na oko 30 miliona, pod stavkom ishrana za februar stajalo da je utrošeno 1.937.089 dinara.
„Blic“ je razgovarao s nekoliko lekara KC Srbije koji opominju da se oprema i lekovi nabavljaju preko reversa, a ne tendera. Tu praksu novo rukovodstvo pravda “pitanjem ljudskih života”.
– Činjenica je, međutim, da se izbegava Zakon o javnim nabavkama. Tenderi se raspisuju, ali kasno kada su rezerve lekova, materijala na izdisaju… Kako bi se izbegla veštačka nestašica, zaobilazi se zakon i ide na revers, a za takvu kupovinu ne mora se uzeti od najjeftinijeg ponuđača. Trenutno se tako nabavljaju “vakutajneri” – vakuum epruvete i oprema za uzimanje krvi, koja treba svakoj klinici – kaže naš sagovornik.
AUTOR: Željka Jevtić -BLIC /link/