PETI OKTOBAR TRINAEST GODINA KASNIJE

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ povodom godišnjice petooktobarskih promena pozivaju vladajuću  i opozicionu strukturu na političku, ekonomsku i društvenu odgovornost, a s obzirom na katastrofalno ekonomsko stanje u državi zahtevaju momentalni prekid upotrebe demagogije i političkog populizma u svakodnevnom obraćanju građanima Srbije.

Naslovna strana „Politike“, 6.oktobar 2010.

„Tražimo od njih da sopstvenim primerom iskažu solidarnost u samoodricanju i nameru da iskreno rade u interesu svojih građana“.

Trinaest godina kasnije, Peti oktobar vidimo kao jedinstvenu revoluciju u svetu kojom su radnici nesvesno instalirali najsuroviji oblik neoliberalizma, imajući u vidu karakter divlje privatizacije koja se odvijala u režiji “petooktobarskog režima”.  Na našu žalost, to je i vreme u kome se i radnici i sindikati nisu snašli i prilagodili novonastaloj situaciji, a prilika za izgradnju demokratskog društva sa jednakim šansama za sve je otišla u nepovrat.

Nezadovoljstvo režimom iz devedesetih, koji je deset godina sejao nacionalizam i mržnju, a svojim građanima doneo ratove, hiperinflaciju, sankcije i bombardovanje kulminiralo je petog oktobra 2000. kada je narod odlučno stao u odbranu svoje budućnosti. Međutim, ubrzo se ispostavilo da su pod barjakom „slobode i demokratije“  na površinu isplivali  još veće nepoštenje, korupcija i pljačka društvene i državne imovine sa nesagledivim posledicama po budućnost ekonomije.

Danas, trinaest godina kasnije, prezadužena Srbija je u uslovima globalne ekonomske krize postala zavisna od stranih bankarskih institucija i kapitala,  sve je veći jaz između bogatih i siromašnih, a uzrok treba tražiti u političarima. Dovoljno je podsetiti se na kojim su pozicijama bili i šta su  radili poslednje dve decenije, odnosno, kako su živeli onda a kako žive danas?

Sada nam novi-stari nosioci vlasti sprovode reforme koje su u „našem interesu“ dok mi gladujemo i svakodnevno ostajemo bez posla.

Na kraju, kao odgovorna organizacija koja štiti prava zaposlenih, dužnost nam je da ih još jednom upozorimo da su osiromašeni radnici Srbije poniženi i očajni jer nisu u prilici da svojoj porodici obezbede normalan i dostojanstven život.  Apatija i osećaj da je nemoguće bilo šta promeniti u njihovim životima akumuliraju opravdani bes koji preti nekom novom eksplozijom.

U Beogradu, 03.10.2013. godine

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“

Željko Veselinović, predsednik