Удружени синдикати Србије „Слога“ поводом годишњице петооктобарских промена позивају владајућу и опозициону структуру на политичку, економску и друштвену одговорност, а с обзиром на катастрофално економско стање у држави захтевају моментални прекид употребе демагогије и политичког популизма у свакодневном обраћању грађанима Србије.
Насловна страна „Политике“, 6.октобар 2010.
„Тражимо од њих да сопственим примером искажу солидарност у самоодрицању и намеру да искрено раде у интересу својих грађана“.
Тринаест година касније, Пети октобар видимо као јединствену револуцију у свету којом су радници несвесно инсталирали најсуровији облик неолиберализма, имајући у виду карактер дивље приватизације која се одвијала у режији “петооктобарског режима”. На нашу жалост, то је и време у коме се и радници и синдикати нису снашли и прилагодили новонасталој ситуацији, а прилика за изградњу демократског друштва са једнаким шансама за све је отишла у неповрат.
Незадовољство режимом из деведесетих, који је десет година сејао национализам и мржњу, а својим грађанима донео ратове, хиперинфлацију, санкције и бомбардовање кулминирало је петог октобра 2000. када је народ одлучно стао у одбрану своје будућности. Међутим, убрзо се испоставило да су под барјаком „слободе и демократије“ на површину испливали још веће непоштење, корупција и пљачка друштвене и државне имовине са несагледивим последицама по будућност економије.
Данас, тринаест година касније, презадужена Србија је у условима глобалне економске кризе постала зависна од страних банкарских институција и капитала, све је већи јаз између богатих и сиромашних, а узрок треба тражити у политичарима. Довољно је подсетити се на којим су позицијама били и шта су радили последње две деценије, односно, како су живели онда а како живе данас?
Сада нам нови-стари носиоци власти спроводе реформе које су у „нашем интересу“ док ми гладујемо и свакодневно остајемо без посла.
На крају, као одговорна организација која штити права запослених, дужност нам је да их још једном упозоримо да су осиромашени радници Србије понижени и очајни јер нису у прилици да својој породици обезбеде нормалан и достојанствен живот. Апатија и осећај да је немогуће било шта променити у њиховим животима акумулирају оправдани бес који прети неком новом експлозијом.
У Београду, 03.10.2013. године
Удружени синдикати Србије „Слога“
Жељко Веселиновић, председник