Kao Zaštitnik građana, dodao je on, nemam nikakav spor sa vlašću, već samo radim svoj posao, propisan Ustavom, a to je kontrola rada organa vlasti.
Kada ministar odbrane odbije da poštuje zakon, to onda nije spor između ministra odbrane i Zaštitnika građana. To je spor između ministra odbrane i zakona i moj posao je da na takve propuste ukazujem, objasnio je Janković, ističući da je javnost suštinska snaga institucije na čijem je on čelu.
Do sada nijedna vlast nije pokazivala preterano razumevanje za koncept institucije ombudsmana. Bilo bi dobro kada bi svaka vlast shvatila da ombudsman postoji da je štiti od nje same i da ukazuje na propuste u njenom radu, rekao je Janković.
Od poštovanja preporuka Zaštitnika građana, podsetio je Janković, zavisi i to kako će vlast biti ocenjena, bar sa aspekta poštovanja prava građana.
Upitan o kritikama da se bavi politikom, koje na njegov račun dolaze iz redova najveće stranke vladajuće koalicije, Janković je odgovorio da bi trebalo sagledati da li su takve kritike osnovane ili ne.
Ja radim svoj posao. Moj posao, po Ustavu, jeste kontrola rada organa vlasti. Ako je politika ukazivanje na propuste organa vlasti u ostvarivanju prava građana, onda se bavim politikom, ali to sasvim sigurno nije politika, naglasio je Janković.
Institucija Zaštitnika građana, prema njegovim rečima, ima samo jednu politiku, a to je politika beskompromisne kontrole organa vlasti u pogledu zakonitosti i radi boljeg ostvarivanja prava građana.
Prema stavu Jankovića, kritike koje mu upućuju predstavnici vlasti samo dokazuju ocenu koju je, kao Zaštitnik građana, izneo u svom izveštaju za 2014. godinu, a to je da se onaj ko radi svoj posao i ukazuje na nepravilnosti i nezakonitosti proglašava za izdajnika.
Umesto da se pogleda kako da se otkloni problem, taj neko se često proglašava za izdajnika, za stranog plaćenika, tako da se naš javni prostor praktično prlja na način koji savesne, odgovorne, ozbiljne i pristojne ljude tera iz njega, upozorio je Janković.
Takva vrsta javnog dijaloga, smatra Janković, vodi tome da ljudi kažu: „Šta mi treba da se uopšte pojavim u javnosti, ako ću sutra biti izložen takvim ličnim diskvalifikacijama“.
Prošla godina je bila tegobna za prava građana i moram da konstatujem da u dobrom delu oblasti postoji pogoršanje, ocenio je Janković.
Kao primer, on je pomenuo činjenicu da su smanjene penzije i to na jedan, kako je naveo, pravno dosta sporan način o kojem će se konačno izjasniti Ustavni sud.
Imali smo i situaciju da se neki zakoni primenjuju krajnje nepravično, poput Zakona o solidarnom oporezivanju, jer se taj porez obračunavao i u situacijama kada zakonodavac nije želeo da se to obračunava, niti je to bilo primereno, ukazao je Janković.
Administracija podložna partijskim uticajima
Prema oceni Jankovića, administracija u Srbiji je i dalje ostala podložna partijskim uticajima, a nisu sprovedene ni sve one najave i strategije za njenu reformu, već je ona ostala neorganizovana i neracionalna.
Više od 40 odsto pritužbi koje sam dobio ticale su se neefikasne administracije, odluka bez obrazloženja i pogrešne primene prava, ilustrovao je Janković.
On smatra da je pozadina svega potiskivanje velikog broja kvalitetnih kadrova u administraciji i to u atmosferi u kojoj se profesionalizam smatra za pretnju, dok se svaka kritička i stručna ocena često označava kao eventualna opozicija ili bavljenje politikom.
On je ukazao i da se u administraciji podstiče poslušnički odnos, u kojem je državni službenik samo produžena ruka politike, što ne sme da bude ni po zakonu, ni po suštini državne službe.
Naša lokalna i državna administracija pod prevelikim su uticajem politike. Kada se donese zakon, njegovo sprovođenje ne sme biti stvar politike, nego struke, rekao je Janković i napomenuo da u administraciji nema dovoljno organizacije i da su donete strategije međusobno suprotstavljene.
Zakoni su u 2014. donošeni, po pravilu, donošeni u hitnoj proceduri, što znači da nisu na dovoljno kvalitetan način raspravljani, podsetio je Janković i ukazao da su njihove odredbe, zbog toga, često nepoznanica i izazivaju teškoće u primeni.
Tokom prošle godine posebno su ranjive grupe neprimereno trpele posledice teške ekonomske situacije, dodao je Janković, pominjući, pri tome, penzionere sa malim primanjima i ljude koji primaju socijalnu pomoć.
Osim toga, pravosuđe kao osnovni mehanizam kontrole i zakonitosti nije stalo do kraja na noge, smatra Janković i napominje da u pravosuđu i dalje postoji politički uticaj, kroz način imenovanja nosilaca određenih dužnosnika u sistemu.
U Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca i dalje su oni ljudi koji su učestvovali u prvoj generaciji reforme sudstva koja je imala katastrofalne posledice, rekao je Janković i podsetio na višemesečnu blokadu rada pravosuđa usled štrajka advokata i problema sa uvođenjem notarske službe.
U ovom momentu jedino razmišljam o tome kako da svoj posao radim još bolje, objasnio je Janković i upozorio da „imamo povećanje broja pritužbi u prva tri meseca ove godine za 66 odsto u odnosu na isti period prošle godine“.
Čini se da povećanu vidljivost koju institucija Zaštitnika građana ima, zahvaljujući političkim komentarima na moj rad, građani prepoznaju kao dodatnu potrebu da mi se obrate, smatra Janković.
On je, međutim, istakao da je sprovedeno 89 odsto njegovih preporuka državnim organima, što pokazuje da organi vlasti suštinski znaju kada naprave grešku i da je isprave onda kada Zaštitnik građana pokrene postupak.
To govori da Srbija i njena administracija nisu osuđene na loš rad, da građani nisu osuđeni da se „preko nišana“ gledaju sa administracijom, kao i da konfliktna atmosfera koja se u našem društvu stvara nije nužna, zaključio je Janković.
Autocenzura najteža cenzura
„Novi medijski zakoni su jedna od svetlijih tačaka u prošloj godini, ali ostaje da se oni primene“, naglasio je Janković, ukazujući da su u istom periodu bili izuzetno vidljivi politički pritisci na medije.
Prema rečima Jankovića, od novih medijskih zakona se očekuje da reše neke od nagomilanih problema i po pitanju manjka transparentnosti vlasništva u medijima, upliva države u medijsku uređivačku politiku i uopšte finansiranje medija.
Janković je objasnio da u svojim izveštajima svake godine piše o problemima u medijima, zato što je sloboda medija jedan od uslova za suštinsku demokratiju i vladavinu prava u svakoj zemlji.
Naša medijska scena u 2014. bila je takva da ne možemo reći da nije bilo pritisaka na medije. Naprotiv ti pritisci su bili izuzetno vidljivi, konstatovao je Janković.
Niko nikoga nema pravo da zove ili da napiše dopis i zabrani nešto, precizirao je Janković i podsetio da se to još od 19. veka ne radi na taj način.
Srbija nije na tom nivou da neko na klasičan cenzorski način zabranjuje bilo šta. Međutim, to je daleko od toga da nema cenzure, koja se ostvaruje na druge načine, smatra Janković.
Autocenzura je najteži oblik cenzure. Kada vi pretpostavljate da ćete imati problema ako objavite nešto do čega ste došli, pa sami sebe sprečite, objasnio je Janković, koji smatra da autocenzuru izazivaju pojave koje su bile veoma vidljive u prošloj godini.
Dakle, kada izađete sa određenim kritičkim stavom, kao novinar ili nadležni državni organ koji je dužan da kritikuje ono što vidi kao loše, vi ćete biti proglašeni za izdajnika, tajkunskog plaćenika, stranog plaćenika i perfidnog napadača na sistem države, a možda će se desiti da i neki oglašivači povuku oglase iz vašeg lista ili medija, ilustrovao je Janković.
Vi ćete znati da sa takvim stavom ne doprinosite ekonomskoj dobrobiti ni svog lista, ni svoje porodice, i znaćete da ćete možda čitati o sebi narednih dana u uvek sličnim ili istim medijima da ste ovakvi, onakvi, da ste sramota, rekao je Janković, što nije prijatna situacija.
Prema njegovim rečima, država ima obavezu da promoviše pluralizam stavova i da na kritike odgovara argumentima, a ne diskvalifikacijama i to posebno ne smeju da rade najviši državni funkcioneri.
Tu obavezu naša država, pre svega naša izvršna vlast, nedovoljno dobro razume i zbog toga danas u Srbiji govorimo o problemima, teškoćama i smanjivanju slobode medija, ukazao je Janković.