Закон о раду треба мењати, али само на боље и никако на штету оних који живе од свог најамног рада!
Београд, 19. април 2015. године — Укидање плаћене паузе за ручак, топлог оброка и превоза, а које све агресивније тражи Унија послодаваца Србије (УПС), представља врхунску ароганцију којом се свет рада у Србији наставља са понижавањем након прошлогодишње измене Закона о раду.
УПС, из кога већ дуже време провејава идеја о ревизији Закона о раду, требало би да забрине када онима који живе од сопствене снаге упућују овакве поруке, с обзиром да добро знају колике су зараде и колико се данас плаћа и вреднује најам и рад српског радника.
Ако се господа из Уније позивају на кодекс радног законодавства по угледу на ЕУ, онда нека и зараде буду бар приближно у оквирима ЕУ, те би ваљало и да престану са ароганцијом, кукњавом и уцењивањем позивајући се на економску кризу и некакву толеранцију коју очекују од радника, државе и оних који кроје законе.
Када се говори о некаквим уступцима и толеранцији, онда је то искључиво толеранција коју свет рада у Србији понижавајуће трпи са најмањом минималном плаћеном сатницом у Европи и окружењу, a која износи један евро по радном часу – што је, сматрамо, понижавајуће!
Мишљења смо да би Министарство рада, које је обелоданило јавности да његова Радна група ради на аналази постојећег Закона о раду у циљу усклађивања са међународним стандардима, требало пре свега да поведе рачуна о економском стандарду грађана Србије, потрошачкој корпи и цени рада, а тек онда на основу тога донесе и релевантне закључке о томе да ли треба наставити са изменама постојећег закона.
И ми у Слоги сматрамо да постојећи Закон о раду треба мењати, али само на боље и никако на штету оних који живе од свог најамног рада, посебно оних делова закона где би се радницима дала већа гаранција да ће за свој рад и примити плату!
Информативна служба