Када би условно ти „највећи синдикати“ организовали генерални штрајк, када би се десило да Србија стане, тек тада би могло да дође до промена у неком озбиљнијем начину вођења социјалног дијалога и конкретног бољитка за саме раднике.
Београд, 17. април 2015. — Председник УСС „Слога“ Жељко Веселиновић у завршној дискусији семинара на тему “ Европеизација синдиката у Србији ” који су заједнички организовали Центар за развој синдикализма и Фондација Фридрих Еберт у оквиру пројекта „Синдикални форум“ упозорио је на недостатак синдикалне и радничке солидарности .
Лидер Слоге је и овога пута нагласио да је „репрезентативност синдиката“ по њему и даље главни камен спотицања у међусиндикалној сарадњи и „коска око које се данас синдикати гложе“.
– Која је корист радника ако је члан неког репрезентативног синдиката, осим врхушке тог синдиката која по разним одборима за то од државе добија добре апанаже“, упитао је он.
Када је у питању синдикална и радничка солидарност у Србији, Веселиновић је оценио да солидарности готово нема, како на републичком, тако и на гранском нивоу, и навео негативан пример штрајка просвете где су два од четири синдиката напустила започети штрајк и оставила оне друге на цедилу.
– Докле год имамо сепаратне штрајкове, по принципу свако за себе, нема бољитка, нити ће га бити, упозорио је он и навео пример радника предузећа у реструктуирању које очекује губитак посла и о којима данас нико од синдиката озбиљно не брине.
Председник Слоге је то оценио на основу чињенице да правог социјалног дијалога у Србији нема, да он не постоји, нити функционише.
– Тога смо сведоци свакодневно и то видимо по данашњем положају радника, рекао је он и казао да озбиљан социјални дијалог у корист радника није могућ без озбиљног генералног штрајка свих синдиката и парализе државе.
– Када би условно ти „највећи синдикати“ организовали генерални штрајк, када би се десило да Србија стане, тек тада би могло да дође до промена у неком озбиљнијем начину вођења социјалног дијалога са синдикатима и конкретног бољитка за саме раднике.
Веселиновић је рекао да по том питању није оптимиста, али да ће бољитка бити само онда када не буде сујете међу синдикатима и њиховим лидерима , када држава престане да их плаћа, када почну да живе од чланарине радника, и када на чела синдиката дођу неки млађи људи који су неоптерећени прошлошћу.
-Сматрам да ништа није лоше ако се међусобно критикујемо, а све у циљу да се дође до суштине синдикализма, а то је већа синдикална и радничка солидарност, закључио је лидер Слоге.
Информативна служба