Београд, 17. април 2014. – Најбоље мере за народ увек су доношене уз његово највеће противљење, упозорио је Вучић гостујући на јавном сервису, кроз речи (поред Пиночеа) Маргарет Тачер, најславније следбенице школе Милтона Фридмана.
Више од тридесет година пре Маргарет Тачер ни Британија није патила од незапослености, каква је окарактерисала њено време. Три милона људи на улици била је последица бескомпромисне приватизације индустрије и јавног сектора. Радничкој класи, која је занавек раслојена дубоким јазом између сиромашних и богатих, Челична лејди променила је „срце и душу“ како је и замислила. До тог тренутка један од најбоље организованих синдиката у свету се никада више није опоравио од жестоког обрачуна са Тачеровом. Такав синдикат, међутим, не стоји на путу будућем српском премијеру, а за разлику од Тачерове с почетка, у већини овдашњих економиста Вучић ће имати подршку да реже трошкове државе ако то уистину буде желео.
Шта честим цитирањем бивше британске премијерке жели да најави Александар Вучић и да ли је њена чврста песница делотворна у данашњој Србији, можете прочитати у најновијем броју штампаног Недељника „НИН“, у тексту „ Баш –челични премијер“, ауторке Драгане Пејовић, којој је поред саговорника из области историје и социологије био и Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“.
Квалитетна и објективна информација захтева новац. Поштујте рад новинара куповином штампаног издања!
Информативна служба УСС Слога