Аутор: Жељко Веселиновић –
Недавно сам присуствовао скупштини једног синдиката где је једна колегиница рекла да је члан искључиво због тога што преко синдиката може да оде на летовање, које ће плаћати на рате, или да добије пакетић за дете. Баш у томе и лежи срж наших проблема, што 95 одсто радника, управо из тих разлога, постају чланови неког од синдиката. Али, нису радници искључиви кривци за то, јер чланство у синдикатима ради полутки није ништа ново, то је наслеђено стање не тако давне прошлости када синдикати нису имали неки озбиљнији посао, а да будем искрен, нису ни морали много да се труде јер смо живели у друштву које је практично штитило раднике као „беле медведе“.
Међутим, сада су времена друкчија. Неолиберални капитализам нас гази, а синдикати су остали на истом нивоу. Штавише, са мањим бројем чланова, растурени у више колона и практично неупотребљиви за било шта. У таквој ситуацији је сасвим нормално да политички лоби, ојачан новопеченим економским олигарсима, ради на разбијању синдиката. Уместо да уреди синдикалну сцену, власт је одмах након 2000 године увидела да се синдикатима може лако манипулисати. Уместо да се држи владавине права, да у сарадњи са заинтересованим странама донесе закон о синдикатима, да се преброје сви чланови „ни по бабу, ни по стричевима“, да се подели синдикална имовина – власт је увела систем синдикалне „позиције“ и „опозиције“, бацивши репрезентативност као „коску“ о коју се отимају синдикати.
Што се нас у Слоги тиче, репрезентативност никада није била проблем, јер одговорно тврдим да по садашњем закону ни један синдикат у Србији не испуњава услове које та одредница подраyумева. Ипак, захваљујући закону који прописује чин утврђивања репрезентативности, дошли смо до апсурдне ситуације да га два синдиката баштине већ годинама, и то на штету свих радника без обзира ком синдикату припадају. Елем, ту долазимо до правог питања: шта радницима значи репрезентативност? Ниста! Или, ништа опипљиво, док синдикалним појединцима доноси издашне апанаже за учешће у разним социјалним саветима, одборима, као и у међународним синдикалним оквирима. Треба да одбацимо такво понашање, а не да се боримо да постанемо репрезентативни и да постанемо „калиф уместо калифа“ и да покупимо мало од кајмака који убирају и чувају као очи у глави два, вечно репрезентативна а сада доказано, државна синдиката. А, држава задовољно трља руке. Па која власт не би пожела посвађане и немоћне синдикате? Закон о раду нам очигледно није био за наук. Прошао је као по лоју, без велике помпе и радничке буне.
Ових дана видимо ланчане штрајкове у Србији. Прво полиција, онда просвета, па здравство, сада и комуналци. И сви су штрајкови неуспешни. И сви имају исти захтев: да се баш они изузму из смањења зарада. Да се разумемо. Против сам смањења плата и пензија, знам да су полицајци, комуналци, здравствени и просветни радници веома важни за функционисање земље и да имају мале плате. Али зашто заједно не организује протест. Где је ту слога, јединство и солидарност? Уместо да готово 300.000 запослених организују заједнички протест, лидери ових сидниката сепаратно организују штрајкове који по правилу брзо бивају неутралисани. С друге стране, влада тврди да пара нема и да нико неће бити изузет из смањења зарада. Очигледно, у ту „алхемију“ сепаратних штрајкова верују само синдикални лидери. И сада долазимо до кључног питања: Шта урадити да се такво стање промени и да синдикати почну да делују као што то раде наше колеге на Западу? Много тога. За почетак да се договоримо око три ствари, а то су: слога, јединство и солидарност. И што је веома важно – треба превазићи лидерске сујете. Тек тада могу да се изврше озбиљне кадровске промене и успостави шира комуникацију са чланством. Искрено, сумњам да ће се скорије било шта позитивно догодити, јер су наши синдикалци, као и политичати, уверени да су Богом дати за своје функције и фотеље…
Аутор је председник Удружених синдиката Србије Слога
Обајвио дневни лист „ДАНАС“ /линк/
[divider]
СВЕТ РАДА И РАДНИЧКИХ ПРАВА
Тематски блок под називом „Свет рада и радничких права , у оквиру Бизнис додатка дневног листа „ДАНАС“, реализован је уз подршку Центра за развој синдикализма, чији аналитичари, кроз ауторске текстове, нуде одговоре на бројна питања која муче запослене, али и оне који су, стицајем разних „транзиционих“ околности, остали без радних места.
О раду Центра за развој синдикализма и свим актуелним вестима из света рада се можете информисати на сајту www.sindikalizam.org[divider]