Beograd, 6.jul 2014.godine – Zakon o radu koji samo poslodavcima ide na ruku i koji ozakonjuje neizvesnost radnog mesta, nikada ne može biti dobar ma koliko se političari upinjali da nas u to ubede.
RADNICI U KOŠU
Njegovim usvajanjem to će biti još jedan u nizu eksperimenta nad radnicima, jer poruke koje dobijamo od političara na to jasno ukazuju.
Odakle uopšte ideja da smo lenj narod, da srpski radnik mnogo kuka, malo radi i da traži da bude plaćen za ono šta nije zaradio ?!
A šta to radnici nisu zaradilii i ko je stvarao srpska preduzeća koja sutra treba da ugase, prodaju, ili poklone nekome uz finansijsku podršku države, opet našeg novca?
Znaju li političari kolika je cena radnog sata u Srbiji i da je ona manja od cene kolograma paradajza; znaju li koliko radnika i sada radi, a ne prima platu, da nekima ona kasni i po nekoliko meseci ili godina; imaju li statistiku koliko radnika već dve decenije radi preko omladinskih zadruga iako su neki prešli i petu deceniju života; koliko je bolesnih zbog loših uslova rada i svakodnevne neizvesnosti?
Čemu onda toliko ironije, citata poznatih ličnosti i državnika, priča o samospaljivanju i o filmu Majkla Džordanana iz koga treba izvući nekakvu pouku ?!
Nemamo mi vremena da gledamo filmove i da analiziramo citate poznatih ljudi i državnika, ali imamo vremena da dođemo na javnu raspravu i da im postavimo sva ova pitanja i ujedno kažemo da nemaju prava da nam uvode zakone na našu štetu i pretvore državu u zemlju siromaštva i jeftine radne snage.
Gde je tu i njihova odgovornost u propadanju ekonomije, gde su oni bili u poslednjih dve i po decenije, šta su radili, koliko partija i ideologija promenili i odakle tolika hrabrost da tako relaksirano kritikuju sopstveni narod ?!
Uostalom, od spektakularno najavljenog „Maršalovog plana“ smo očekivali mnogo više od prodaje jeftine radne snage i poklanjana imovine građana Srbije stranom kapitalu!