Уз мале изузетке, радни учинак особа старијих од 65 година је мањи од учинка младих
У последње време у низу земаља Европе, па и у Србији, истичу се предлози да се старосни услов за одлазак у пензију мушке популације подигне са 65 на 67 година а за жене на 65 и да се тиме спречи раст броја пензионера и ублажи проблем обезбеђења средстава за исплату пензија. И ММФ је то предлагао у последњем разговору с представницима Владе Србије. Тај предлог има смисла у земљама у којима је стопа незапослености ниска. Међутим, евентуалним његовим прихватањем, проблем повећања броја пензионера и обезбеђења редовне исплате пензија ублажава се само у прве две године његове примене, након тога број нових пензионера биће сличан оном из година пре прихватања предлога. Ако се у току те две године осетније не повећа број запослених, ситуација са односом броја запослених и пензионера и проблем обезбеђења нужног фонда средстава за редовну исплату пензија поново ће се испољавати истим интензитетом као и раније.
У случају земаља у којима је стопа незапослености врло висока и где огроман број младих људи нема посла, евентуално повећањe броја година за старосну пензију је, по мом дубоком убеђењу, и са економске и са социјалне, па и са здравствене тачке гледишта –неприхватљиво. Прво, од момента евентуалног увођења двогодишњег повећања услова за одлазак у пензију, под осталим непромењеним условима, у наредне две године смањује се број пензионера, али се у истом износу смањује и могућност запошљавања незапослених лица. Држава ће у том случају имати веће издатке за социјалну помоћ незапосленим лицима, па се нето финансијски ефекат од повећања броја година живота за одлазак у пензију због тога смањује. Уз мале изузетке, по правилу, радни учинак особа старијих од 65 година биће мањи од алтернативног учинка младих особа. У неким привредним делатностима као што су трговина или туризам природније је да раде млађе особе а не старије од 65 година. Верујем и да би већина власника приватних предузећа, као што то чине и сада, нашли начина да отпусте старије.
По мом дубоком убеђењу, највећи негативан ефекат евентуалног повећања старосне границе за одлазак у пензију јесте пад квалитета радне снаге, како оне запослене тако и незапослене. Истина, људски животни век се продужио, али у нашим условима у последњојчетвртинивека квалитет радне снаге, поготову оне која је на крају радне каријере,осетно се смањио, па се појавио дефицит квалитетне радне снаге, чак и у текстилној индустрији, па је много реалније ирационалније користити младу радну снагу која је знатно спремнија да учи него они који супри крају радне каријере. Уз то, знање образоване младе радне снаге је савременије иупотребљивије него знање старије радне снаге.Највећи негативни ефекти евентуалног повећања старосне границе за одлазак у пензију су: а) повећање и иначе врло великог одлива младе образоване радне снаге у иностранство и б) пад квалитета младе незапослене радне снаге.
Од појачања економске кризе у Србији годишње око 30.000, најчешће средње и високо образованих особаодлази у иностранство, а врло је мали проценат оних који ће се икада овдевратити.И то је велика економска штета, јер су држава и наше друштво уложили велика средства за њихово одрастање и образовање.Врло је велика вероватноћа да ће се у случају евентуалног продужења старосне границе за одлазак у пензију број младих људи који ће наредних година одлазити на рад у иностранство знатно повећати.
Исто тако, врло је вероватно да би здравствено стање запослене популације старије од 65 година било лошије него да је она у пензији, па би се трошкови државе по основу лечења повећали. Самим тим, нето уштеде по основу евентуалног двогодишњег одлагања одласка у пензију биће мање него што се рачуна.
Ипак, по мом дубоком убеђењу, највећа слабост евентуалног решења да се у пензију иде након навршених 67 (односно 65) година живота јесте додатно повећање броја незапослених лица, а због тога и јачање кризе породице, јачање „беле куге” и по свим тим основама урушавање људског капитала.
Све у свему, приоритет реконструисане владе мора бити повећање запослености, односно смањења врло високе стопе незапослености. Да би се то остварило потребно је усвојити нови концепт друштвеног и економског система као и низ конкретних пратећих стратегија.
Професор универзитета