И штрајковима глађу против измена закона о раду
Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“, истиче да је за његову централу приоритет спречавање свих измена актуелног Закона о раду које би биле противне интересима људи који живе од свог рада. – У случају да измене буду усвојене спремни смо на све методе синдикалне борбе. Дакле, сигурно ћемо у том случају кренути у штрајкове и протесте, а могуће је и организовање штрајкова глађу. Никако не желимо да дозволимо да се рад на неодређено замени са уговорима на одређено време, што би послодавцима олакшало отпуштања. Тако ригорозне одредбе не постоје нигде у развијеном свету. Што се тиче других мера о којима се спекулише да ће бити уведене, свесни смо да ће неке од њих нужно бити применити, али ћемо коначан суд дати када оне буду предочене, поручује Веселиновић.
Послодавачка удружења која претендују да имају репрезентативност у СЕС-у истичу да је крајње време да им то буде и признато
ТЕМА МЕСЕЦА
Најаве челних људи Владе Србије да ће се о мерама штедње које за циљ имају консолидацију буџета и спречавања банкрота претходно консултовати са свим релевантним субјектима, међу њима и Социјално економским саветом, мотивисала је послодавачка удружења и синдикалне централе које претендују на чланство у СЕС-у на нову агитацију да је дошао прави тренутак да буду примљене у састав тог тела.
Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије, истиче за Радник да је досадашње саставе СЕС-а власт користила само као „икебану“, а да су поједини релевантни фактори спречени да узму учешће у његовом раду.
– Када је реч о нашој асоцијацији, Привредни суд је донео одлуку да смо стекли све услове да будемо пуноправни члан СЕС-а, али некадашњи министар рада Расим Љајић није хтео да спроведе ту одлуку, а таква ситуација је и данас, наводи Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије.
– Апсурдно је да у чланству СЕС-а седе представници организација које немају репрезентативност, са изузетком Савеза самосталних синдиката Србије. Ако Влада заиста жели да се консултује са свима који имају легитимитет, онда то значи да би АМСПП Србије, која окупља послодавце из реалног сектора, требало дозволити да учествује у раду СЕС-а, на шта имамо апсолутно законско право, истиче Кнежевић.
Када је реч о најављеним мерама, према његовим речима погрешно је спровођење „ад-хок политике“ импровизација које не могу довести до било каквих позитивних резултата. Он истиче да је Асоцијација у јавност већ изнела своје предлоге шта би требало урадити како би се покренула привреда и спречио буџетски дефицит.
– Да би се остварила намера из Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије, потребно је спровести четири основне мере, а то су контрола царине и јавних набавки, омогућавање адекватне наплате пореза и спречавање токова сиве економије, каже Милан Кнежевић.
– Потпуно је бесмислена прича о реиндустријализацији. То би се могло спровести када би се у Србији имало шта обновити, што није случај. Нама је потребна индустријализација, дакле корак од самог почетка. Потребно је саслушати шта стручна јавност има да каже, и тек након тога се могу очекивати позитивни резултати. Уштеде су битне, али нема бољитка без обезбеђивања приходне стране за буџет. А да би се то остварило, потребно је смањити плате у јавном сектору за 20 одсто, што би омогућило повећање плата у реалном сектору за 20 одсто, повећала би се на тај начин и запосленост и повећала производња, што би држави омогућило већу наплату пореза и пуњење буџета, наводи наш саговорник.
Јована Мајсторовић, генерална директорка Удружења послодаваца Србије „Послодавац“, такође сматра да је и тој асоцијацији место у чланству СЕС-а.
– У нашем саставу се налази 42.700 привредних субјеката који запошљавају око 530 хиљада радника. Ми смо својевремено ушли у процедуру доказивања наше репрезентативности и на нивоу државе и на нивоу града Београда. Оптимисти смо по том питању. Прошле седмице је Одбор за утврђивање репрезентативности разматрао наш случај и надамо се да ћемо веома брзо, за две до три седмице, постати пуноправни чланови СЕС-а, наводи наша саговорница. Према њеним речима, „Послодавац“ ће се као члан СЕС-а залагати за даље смањење пореза на доприноса и зараде. Таква мера би омогућила повећање броја нових радних места и већи обим посла, што би омогућило и прилив у буџетску касу.
– Такође, залажемо се и надамо се да ће то бити и уврштено у законодавство, да послодавци нису у обавези да плаћају стаж радницима који одлазе у пензију у оном периоду када нису радили у њиховом предузећу, затим за флексибилније облике запошљавања трудница у складу са стандардима присутним у развијеним земљама и развијање обављања стручних пракси које би представљале шансу за младе људе, наглашава наша саговорница.
Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, истиче да сви заинтересовани, укључујући ту и послодавачка удружења и синдикате, могу да се укључе у јавну расправу о мерама штедње и опоравка привреде.
– Када је пак реч о учешћу у раду Социјално-економског савета, њега имају само оне асоцијације и синдикати који су доказали репрезентативност. Постоји један синдикат који је по политичкој линији добио решење о репрезентативности, уз подршку некадашњег председника Србије Бориса Тадића. У пракси ствар је другачија, јер тај синдикат није заиста доказао да има репрезентативност и док то не учини, неће моћи да учествује у раду СЕС-а. Када је реч о Удружењу „Послодавац“, и ту су били присутни политички утицаји, првенствено ДС, како би добило репрезентативност. Оно што је најспорније јесте да оно не може да се квалификује као удружење независних послодаваца, што представља услов за учешће у раду СЕС-а. Наиме у саставу „Послодавца“ се поред приватних предузећа, налазе и она које су под контролом државе, као што је рецимо Јавно предузеће „Србијагас“. Дакле, немогуће је да „Послодавац“ као независно удружење учествује у раду СЕС-а, наглашава Атанацковић.
Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката, која углавном окупља раднике у јавном сектору, истиче да је његова централа упутила писмо председнику Владе Ивици Дачићу.
– Своју репрезентативност смо доказали, решење је потписано, међутим, највише захваљујући опструкцији синдиката чији представници седе у СЕС-у, нама се не дозвољава учешће. С обзиром и да представљамо највећи број запослених у јавним предузећима, који су највише заинтересовани за то како ће изгледати најављене мере штедње, не постоји ниједан разлог да ми као њихови легитимни представници не будемо укључени у рад овог тела. Упозоравамо пак да у случају да до тога не дође, КСС неће признати ниједну одлуку, нити ће нас било шта што је тамо договорено обавезивати што се тиче запослених у јавном сектору, истиче Цветановић.
[box type=“shadow“ ]И штрајковима глађу против измена закона о раду Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“, истиче да је за његову централу приоритет спречавање свих измена актуелног Закона о раду које би биле противне интересима људи који живе од свог рада. – У случају да измене буду усвојене спремни смо на све методе синдикалне борбе. Дакле, сигурно ћемо у том случају кренути у штрајкове и протесте, а могуће је и организовање штрајкова глађу. Никако не желимо да дозволимо да се рад на неодређено замени са уговорима на одређено време, што би послодавцима олакшало отпуштања. Тако ригорозне одредбе не постоје нигде у развијеном свету. Што се тиче других мера о којима се спекулише да ће бити уведене, свесни смо да ће неке од њих нужно бити применити, али ћемо коначан суд дати када оне буду предочене, поручује Веселиновић.[/box]
[box type=“shadow“ ]Смањивање плата и реални приходи „Нећемо прихватити замрзавање плата у јавном сектору јер таква мера не би донела позитивне ефекте, већ би само погоршала и онако лош економски положај око 500 хиљада запослених, који у већини случајева имају примања испод републичког просека“, наглашава Ивица Цветановић. Каже да плате у овом сектору реално падају од 2008. „Предлажемо да се Влада окрене реалним приходима, сузбијању сиве економије, бољој наплати пореза и царина. Држава би попунила буџет са 1,5 милијарди евра, када би се смањила само за 10 одсто сива економија, а то је десет пута више новца у односу на замрзавање плата, на чему може да се уштеди свега 150 милиона евра“, каже за Радник Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката, која углавном окупља раднике у јавном сектору.[/box]
Autor Gojko Vlaović РАДНИК.РС