Изјаву Зорана Ђорђевића, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања којом најављује завршетак процеса формирања социјалних карата у Србији стручна јавност оцењује као нереалну, односно предизборну шарену лажу која има за циљ да „замаже очи“ јавности.
Поводом Дана борбе против сиромаштва министар Ђорђевић је јуче најавио да ће се Закон о формирању социјалних карата наћи пред посланицима Скупштине Србије на јесењем заседању те да ће његовим усвајањем бити омогућено стварање прецизне базе података на основу које ће бити познат број корисника социјалне помоћи и које категорије становништва заиста спадају у ту групацију.
Стручна јавност пак није тако оптимистична као министар Ђорђевић и тврди да је реч о гломазном и дугорочном послу, те да ће усвајање закона везано за ту тематику власт искористити за стицање предизборних поена.
Адвокат Бранко Павловић каже за Данас да јавност не треба да очекује да ће власт изаћи са тачним списковима о броју социјалних случајева у земљи, односно броју људи који би требало да добијају социјалну помоћ.
– Подаци тог типа неће бити доступни након усвајања Закона о формирању социјалних карата из простог разлога што такве базе података још увек нису готове. Суштина је у томе да власт у ствари сада усваја одређене правне оквире на основу којих ће се правити социјалне карте у наредном периоду. То значи да и даље нећемо знати тачан број сиромашних у Србији, односно оних којима је заиста потребна социјална помоћ, као што је то случај био и досад – наводи наш саговорник.
Он додаје да сходно томе социјалне карте можда и неће бити донете за време мандата ове власти док ће она имати прилику да преузме бенефите због започињање тог процеса.
Председник Удружених синдиката Србије „Слога“ Жељко Веселиновић такође истиче да је формирање социјалних карата мукотрпан и дугорочан посао те да се та тема покреће у овом тренутку не да би се решио проблем, већ зарад предизборних активност.
– Да би тај посао био завршен треба пописати све грађане а онда на основу тога тачно израчунати број запослених, колико њих из домаћинства ради и коме су примања веома ниска и треба му државна помоћ да би одржао своју егзистенцију. Тек када се формирају такви спискови могуће је урадити социјалне карте. Базе података које се формирају првенствено ће да имају за циљ да препознају оне категорије становништва који су на и испод границе сиромаштва како би им били додељени разни видови помоћи а како би они постали сигурни гласачи владајуће политичке опције на пролећним изборима – наводи Веселиновић.
Ни он не очекује да ће бити доступни подаци до којих држава дође формирањем социјалних карата, јер би на тај начин јавност била упозната са релевантним чињеницама о броју сиромашних. Према његовим речима власт ће та сазнања користити селективно како би фингирала број сиромашних и незапослених суграђана онако како њој одговара. На питање да прокоментарише податак да је Србија по висини социјалне помоћи на претпоследњем месту у Европи, иза Румуније, наш саговорник тврди да је ситуација по том питању још гора.
– Након грађанских протеста против корупције, у суседној Румунији је дошло до раста стандарда грађана и повећања плата. Сходно томе број социјалних случајева у Румунији је далеко мањи него код нас. Иако је буџет Министарства за рад у Србији трећи по јачини, после оног које имају министарства финансија и војске, давања за социјалу су срамотно ниска. Проблем је у томе што се средства уместо на давање социјалне помоћи или отварања саветовалишта за социјално предузетништво, троше на потпуно погрешан начин, кроз једнократну помоћ и то углавном онима на које власт рачуна као на своје бираче или на субвенције страним инвеститорима. Треба нагласити и то да је министар Ђорђевић потпуно нестручан за обављање функције на којој се налази – закључује наш саговорник.
Више од седам одсто сиромашних
Током 2018. године 7,1 одсто становништва имало је потрошњу испод линије апсолутног сиромаштва, која је износила 12.286 динара месечно, што није довољно ни за основне животне потребе, показују налази Оцене апсолутног сиромаштва у Србији за 2018, коју је сачинио Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије (СИПРУ), саопштени поводом Међународног дана борбе против сиромаштва.
Иако је у односу на 2017. смањења стопа сиромаштва код деце (са 9,5 одсто на 7,8 одсто) она остају изнадпросечно угрожена, као и они који живе ван градова и код којих је стопа сиромаштва два пута већа него код градске популације. Посебно су угрожени становници у региону јужне и источне Србије, у којима је стопа сиромаштва 11,9 одсто, као и чланови бројнијих домаћинстава.
Г. Влаовић
Извор: danas.rs
..