Извор: гминфо.рс, 29.09.2018.
Аутор: гминфо.рс, -[divider]
ОД УСТА ДО УСТА, ДО ПОБЕДЕ…
Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије „Слога“, претходних дана је био у фокусу зарад неких разлога који нису били предмет интересовања нашег медија. Ми смо разговор са њим обавили због тога што је он први председавајући „Савеза за Србију“.
Откуд идеја о окупљању једне тако широке коалиције, која окупља и левицу и десницу и центар, као и синдикалне снаге?
– С обзиром да актуелна власт, ево, већ седму годину систематски разара државу у свим областима, почев од медија, правосуђа и свих других институција, укључујући и опозиционе партије, а како исте у овом тренутку немају довољно снаге да на било који начин угрозе режим, напокон је, међу разумним људима дошло до консензуса да се морамо удружити и заједнички пробати да сменимо актуелну власт, која, уколико и даље настави да води државу по овом методу, од Србије неће оставити ни камен на камену. Зато је дужност сваког здраворазумског бића да се побуни, крене у борбу за себе, своју децу и свој народ, јер је идеологија левице, деснице, центра.. потпуно небитна у моменту када тај програм, у овом систему није могуће употребити, јер, свако ко, уопште проба да каже нешто што овој власти не иде у прилог, бива сатанизован од стране таблоида и свих других режимских медија.
Какви су планови СЗС, односно, могу ли се очекивати акције ширих размера, или ће све остати на причи „од увета до увета“?
– За сада, Савез организује трибине по целој земљи, а како би дошли до што већег броја грађана, поделили смо се у тимове и тако обилазимо целу Србију. То је један од модела, јер немамо других могућности, јер је већина медија за нас затворена и само путем трибина и друштвених мрежа можемо допрети до грађана. У плану су и неке друге активности, али је сада, још увек, рано говорити о томе. Све у свему, следи нам герилска борба, од човека до човека, па, макар то значило да идемо по селима и испред задруга разговарамо са људима, трудећи се да допремо до сваког човека у Србији.
Зашто су неке странке и групације остале ван овог Савеза, односно, да ли то значи да нису све „опозиционе снаге“ за смену актуелне власти?
– Неке странке, које су, без икакве сумње опозиционе, за сада су остале ван Савеза јер им се, вероватно, не свиђа неко од људи или странака у Савезу, што је, за мене, потпуно легитимно, али, није добро, јер једино уједињени можемо сменити актуелну власт. Очекујем да, у једном тренутку, сви они промене мишљење и прикључе се Савезу за Србију, или ће, у супротном, нестати са политичке сцене у Србији, јер грађани очекују само један јак опозициони блок, а наш Савез је, објективно најјача и једина опција у овом тренутку, што се може видети и по свакодневним нападима власти на нас.
Помало неочекивано, на трибини у Горњем Милановцу сте велики нагласак дали на тему Косова, које је, „де факто“, одавно ван ингеренција наше државе. Да ли сте то урадили популизма ради, или имате неку нову идеју око разграничења и решења овог проблема?
– Косово и Метохија јесу специфичан проблем, на који смо ми ставили посебан акценат. За нас је, једино, меродавно поштовање Устава Републике Србије и резолуције 1244, као јединих званичних докумената којих сви, па и власт, морају да се придржавају. То што је Александар Вучић, зарад подршке међународне заједнице, обећао независност Косова је његова ствар, али је срамотно, што лажима и спиновањем покушава да оптужи друге да су криви за пропаст његове политике, укључујући и срамне нападе на представнике СПЦ са подручја Косова и Метохије, који се, уопште усуде да проговоре нешто што се противи његовом мишљењу и његовој политици. Разговори и преговори са представницима албанског живља морају да се наставе, али, пре тога, морају се поставити животна питања Срба, имовини Републике Србије, СПЦ… Једино се овој власти жури, како би што пре обезбедили Косову столицу у УН, а себи још неколико година несметане власти.
СЗС се тако гласно позива на слободу медија. Шта ће бити „сутра“, односно, хоће ли они медији који данас тако обилато користе паре које им СНС даје, и даље „дрмати“ медијском сценом Србије?
– Прво се мора решити питање РТС-а, за који сви плаћамо претплату, а на којем се не може чути ни једна критичка изјава везана за актуелну власт, а камоли дебатна емисија на којој би учествовали представници опозиције. Посебно питање је питање приватних медија који злоупотребом државних ресурса стичу екстра профите, а за узврат загађују Србију и све њене грађане, ширењем говора мржње, позивима на линч, популаризацијом ријалити програма, који приказују Содому и Гомору, блуд, разврат, насиље… Циљ свега је да се затрује медијски простор и народ који, гледањем таквих ствари заборавља на празне фрижидере и новчанике. Након петог октобра, многи су се на неке волшебне начине извукли, али, мислим да, након смене ове власти, то неће моћи.
Сви истичу да је „грађанска Србија“ уз опозицију, али, резултати на изборима показују другачије. Како пробудити ту, уснулу, разочарану и подељењу Србију да на следећим изборима заокруже број који не персонификује актуелну власт?
– Не бих Србију делио на грађанску и националну. Лично, ја сам левичар и борац за људска и радничка права. Наши гласачи су, морам да кажем, помало и размажени, наравно, не сви. Мислим да ту постоји и групација која ће, пре да се осврне на проблем китова или фока, него да комшији пружи чашу воде или хлеба. У суштини, кључ је у апстинентима, јер ова власт неће бити поражена зато што ће са два милиона гласова пасти на један милион. Не, циљ је да ми окупимо око два и по милиона гласова, јер многи заборављају да су и Милошевић и Тадић, па и Николић, губили изборе, иако су имали два милиона својих гласова. Наш задатак је да убедимо 10 до 15 одсто људи да је победа могућа и да на тај начин добијемо потребну количину гласова.
Рецимо, десе се ускоро избори у Србији и СЗС дође на власт. Шта после?
– Мислим да би Александар Вучић сутра расписао изборе, док је наш Савез још у повоју, како би добио што већи број гласова, али му то Међународна заједница не дозвољава, јер још није решио питање Косова и Метохије, односно, није потписао издају ових простора. Након промена, пре или касније, СЗС ће формирати нестраначку Владу, која ће имати задатак да у року од годину дана среди стање у држави, медијима, правосуђу, и свим осталим уништеним сегментима државе, а након тог рока, распише фер, поштене и равноправне изборе.
Да ли очекујете да се СЗС прикључи још нека од опозиционих партија или групација и до када планирате да их „чекате“?
– Ових дана, на локалним нивоима нашем савезу приступа велики број групација и удружења, а ми сваком новом приступу дајемо велики значај и детаљно га проучавамо, како се не би испоставило да је неко од њих део актуелног режима. Што се тиче, државног нивоа, преговори су константа, али, ја нисам део њих, тако да не бих могао да говорим о тој теми.
Као представник синдиката, чини сте да сте најпозванији да говорите о улози ове организације у једном политичком удружењу, поготову у време када се, чини се, решава судбина нације и државе?
– Удружени синдикати Србије „Слога“ су, за сада, једини представници синдикалних организација, а која је оснивач СЗС. УГС „Независност“ је подржала оснивање савеза, док су још неки синдикати изразили жељу и интересовање за прикључење. Проблем представља што су људи у страху, пре свега, за своје радно место, јер су пипци власти толико дугачки да, свако, ко уопште помене да се активно бави политиком, или да буде члан нашег синдиката, посебно, у државним фирмама, има озбиљне проблеме. Наш циљ је да, као свуда у свету, синдикат буде део политичког живота. Не могу законе о радницима и радном односу да доносе људи који немају дана радног стажа, а радници да буду жртве тога. Због свега овога, ја сам, као одборник Скупштине града Београда, после Драгана Ђиласа, главни проблем. То је због тога што говорим као обичан човек, народским језиком, без флоскула и неразумних речи. Можда то није увек политички мудро, али, понекад немате других могућности, него да одговорите истом мером.
Да ли СЗС има нека временска ограничења, односно, да ли сте дали неки рок власти до када би требало да распишу изборе, до када да реше проблем Косова, економије, као и других проблема у држави?
– Мислим да ће власт сама себе да уруши свакодневним глупостима које раде. Продаја ПКБ-а, РТБ-а Бор, стечај „Азотаре“ су можда највеће криминалне радње и приватизације у историји Србије које власт вешто прикрива другим темама које немају везе са реалношћу. Радници нам свакодневно гину по градилиштима, одговорних нема, радници су изложени мобингу највише врсте, а морају да ћуте и трпе због цркавице коју примају. Председник државе говори о летећим аутобусима и аутомобилима, свињским папцима као највећем развојном пројекту Србије. То почиње да вређа интелигенцију сваког нормалног човека. Власт се толико осилила да више не зна ни шта прича, а истовремено потцењује сопствени народ. Плашим се само да један инцидент не прошири ватру коју је после тешко контролисати. Ми се спремамо за редовне парламентарне и локалне изборе на пролеће 2020. и очекујемо да тада остваримо победу или да макар начнемо ову власт. Такође очекујемо и победу и формирање власти у више градова и општина Србије. Уколико ванредни парламентарни избори буду расписани раније, проценићемо шта нам је најбоље у том тренутку. Лично сам близи бојкоту избора под оваквим условима јер у атмосфери Гебелсовских метода, веома је тешко било шта урадити, а што се тиче евентуалног референдума о Косову и Метохији у складу са наших 30 тачака, на њему нећемо учествовати, без обзира какво референдумско питање буде било јер у атмосфери страха, линча, батинаша, црних џипова и медија, који као да изашли из најгорих кошмара, безпредметно је учествовати.
Izvor: http://www.gminfo.rs/index.php/vesti/politika/11007-intervju-zeljko-veselinovic
[divider]