Iako procene stručnjaka pokazuju da su cene u maloprodaji porasle za tri odsto od početka godine, cenovnici u prodavnicama govore drugačije. U proseku za oko 10 do 20 odsto poskupeli su sveže meso, suhomesnati i mlečni proizvodi, a veće su i cene deterdženata, bebi-opreme, sapuna, meda, sokova…
Proizvođači, trgovci i ekonomisti već mesecima tvrde da su cene hrane, pića, sredstava za higijenu i kućne hemije dostigle maksimum i da je svako dalje poskupljenje onemogućeno niskim životnim standardom i visokim troškovima života. Ipak, iako statistika pokazuje da inflacija od početka godine iznosi oko tri odsto, poskupljenja hrane, koja odnosi oko 44 odsto kućnog budžeta, znato su veća.
– U inflaciju ulaze sva poskupljenja i pojeftinjenja i sezonska kolebanja cena, ne samo hrane nego i ostalih roba i usluga. Ipak, na rast inflacije najviše utiče monetarna politika NBS koja kontroliše količinu novca u opticaju. Sve ostalo su izgovori – objašnjava ekonomista Aleksandar Stevanović.
| Više cene mesa, pelena, slatkiša… Meso je poskupelo od 10 do 20 odsto, pri čemu je najveće poskupljenje zabeleženo kod svinjskog, a najmanje kod pilećeg mesa. Za deset odsto skuplje su pelene, sapuni, slatkiši, a sokovi za pet odsto. |
Izveštaji regionalnih zavoda za statistiku pokazuju da su povećanja cena u našoj zemlji drastičnija nego u bilo kojoj susednoj državi.
Povećanje cene uvoznih sirovina i poskupljenje struje od 10,9 odsto uticali su na to da trgovci i proizvođači, ipak, ponovo podignu cene. Kako hemijska industrija više od polovine sirovina za svoje proizvode uvozi iz inostranstva, prvo su skočile cene deterdženata i to za nešto više od 10 odsto. Za 15 odsto skuplje su kreme za lice, farbe za kosu, uvozni gelovi i šamponi, a od početka godine poskupeli su i mlečni proizvodi – jogurt je poskupeo za oko 10 odsto, pavlaka za oko 20, a naglo je poskupeo i med.
– Ova sezona biće nam jedna od najlošijih. Prinosi su desetkovani i na tržištu je trenutno manja količina meda nego inače, pa su i cene skočile za oko 50 do 100 dinara po kilogramu – objašnjava Žarko Miletić, pčelar.
G. Avalić | 03. 08. 2013. Blic / link/