Финансијски торнадо тутња Србијом, привреда у колапсу, Влада спрема анти-кризне мере, а грађане све више боли стомак.
Летња грозница опште беспарице помешана са страхом од губитка посла све више поприма епидемијске размере. Путем медија, као шпанска новела, свакодневно се најављују анти-кризне мере које спрема наша Влада.
Растрзани око добијања датума за почетак преговора о приступању Европској унији, лидери владајуће коалиције као да су заборавили на своје грађане, на раднике Србије, те вредне пчеле радилице које свакодневно уз тешку муку покрећу економски мотор посрнуле српске привреде.
До дана данашњег, још увек није стигао позив синдикатима као незаобилазним социјалним партнерима да се укључе у јавну расправу – како и на који начин почети лечење болесне српске економије?
Вероватно, као и до сада, Влада планира да самостално донесе све одлуке и уз помоћ послушних синдиката који су у протеклом периоду итекако исказали несебичну оданост економско-политичкој елити.
Забрињавајуће је, такође, да се у јавности ових дана све више пласирају тезе и врши подела на запослене у јавном и приватном сектору, пласирањем бесмислених прича о висини зарада у јавном и њиховом притиску на буџет, скривајући чињенице да у Србији у приватном сектору постоји огромна црна рупа сиве економије и дужници са милионским дуговима према држави.
Мере које предвиђа Влада су потпуно ирационалне, на то поред нас упозоравају и представници малих и средњих предузећа, захтевајући оштре и конкретне ударе на црно тржиште и сиву економију у којој се тренутно обавља око 50 одсто промета роба и услуга и у којој је запослено близу 800 хиљада људи (радници на тезгама, у кинеским продавницама и сл.) за које нема уплата доприноса држави и којима се најмање и најбедније зараде исплаћују на руке.
Такође, јавне набавке су посебна прича за себе, јер скоро сваку прати афера и пљачка без видљивих санкција оних који су у њима учествовали.
У ишчекивању српског привредног Годоа који ће решити све наше проблеме , најважније је сада и у овом тренутку спречити било какво распиривање мржње међу радницима, окупити што већи број људи и истомишљеника из свих сфера друштва и грађанских покрета, како би се подигла свест о штетности данашње економске политике и сламању економске моћи Србије.
Радници нису криви за системско уништавање српске привреде и системску пљачку националних добара, осим што сви ми заједно имамо одговорност за давање политичког легитимитета изборним гласовима, након којих они које смо бирали постају све моћнији и богатији, а ми све сиромашнији и беднији!
Јачајмо јединство међу собом и будимо СЛОЖНИ како би се на време и благовремено организовали у одбрани својих права од нарастајућег “предаторског” капитализма.
Жељко Веселиновић, председник СЛОГЕ