Пише: Весна Пејовић, потпредседник УСС Слога
Имала сам и жељу и намеру да не коментаришем недавна ,,превирања“ у УСС Слога јер сматрам да синдикат првенствено треба да штити права и интересе радника и да све друге полемике представљају опасност да се изгубимо у детаљима и тако несвесно удаљимо од наших основних циљева због којих и постојимо. Осим тога, коначан суд о поменутим дешавањима даће позване стручне и овлашћене институције система и ја ћу, као и увек, инсистирати на поштовању закона. Међутим, увек постоји једно ,,али које срећу квари“ и у епилогу поменутих догађаја нађох се као циљани колатерал.
Весна Пејовић, потпредседник УСС Слога
Наиме, председник синдикалне подружнице ,,ФАП-СЛОГА“, из које иначе долазим, је обавештен (и то телефоном ???) да сам искључена из синдиката и да ето сада Извршни одбор по том питању треба да заузме одговарајући став. Као главни разлог моје смене наведен је недолазак на седницу Главног одбора синдиката, иако сам наводно уредно позвана. Наравно да је потпуно бесмислено трошити време на тривијалне ствари када је, у ери високих технологија, листинг свих разговора и преписки постао скоро јавна ствар. Иако практично имам у џепу став Извршног одбора о мом ангажовању (а додала бих и понашању) у УСС Слога, све нешто размишљам како би било добро када би ме моје колеге из ,,оне друге димензије “ позвале у Устаничку 64 и објасниле сва моја сагрешенија.
Било би добро да упоредимо Статут синдиката (можда имам погрешан) као и једногласно усвојене Одлуке на недавно одржаној Скупштини у Н.Саду (можда ми је подметнут лажни записник). Елем, у том записнику који имам, јасно се види да су сви они који се ,,одвојише“ били заступљени у свим скупштинским телима, чак и оним који усвојише финансијски извештај. Ако се испостави да је постојала злоупотреба у финансијама, онда су лица која су имала таква сазнања била у обавези да реагују на законом прописан начин. У супротном, то се квалификује као злоупотреба положаја службеног лица!
Све наведено је већ опште познато и не представља никакву мудролију. Међутим, може послужити као класичан пример како је Запад успео (на жалост) да нам уништи државу. Прво је демонтирао систем фаворизујући појединца, јер се јединком лакше манипулише. Иронија је то што дугогодишњи синдикални активисти, који су ме искључили (из комуникације) нису препознали синдикат ,,ФАП-СЛОГА“ као веома јак систем који је и опстао захваљујући таквој организацији и да представља последњу адресу којој могу да се обрати сви они који не поштују закон и статут организације. С обзиром да смо и сами преживели исту голготу у режији тадашњег директора (покушао да нас уништи уз помоћ Бранисава Чанка), веома добро смо разумели сва дешавања у УСС Слога и увидели одакле ветрови дувају. Колико смо сазрели као синдикат говори и чињеница да наши чланови ни једног тренутка нису тражили објашњења поводом написа у ,,Курир“-у из ,,неименованих извора“. Свако ко у мени једној види једину препреку у остваривању свог циља је у великој и очајној заблуди. Мислим да ћу све рећи ако кажем да је наше пуно име ,,Јединствени синдикат ФАП-СЛОГА“. Бити члан овог синдикат је привилегија која подразумева озбиљност и савесност у раду, одлучност и истрајност у деловању и, изнад свега, храброст и непоколебљивост у основи личности. Слични се проналазе, ја сам само једна од њих и ко то није схватио онда је у проблему са самим собом.
Можда ће неко ово писаније оценити као добро. Међутим, док се ми замајавамо оваквим стварима (а некоме је то циљ) нама су тајкуни (читај лопови) из државе однели преко 60 милијарди евра. Затим, недавно је донет нови Закон о раду који има и добрих и лоших страна само што је проблем у томе што ће власт доследно спроводити само оно што је лоше за раднике, а све оно што је добро неће поштовати, баш као што то нису чинили ни до сада. Живимо у држави где се закон примењује селективно. Најбољи пример јесте недавна изјава Министра унутрашњих послова да су у случају расветљавања свирепог убиства Тијане Јурић предузете најсвеобухватније мере до сада (читај зато што је он дошао на чело МУП-а, иначе остали не би имали појма како се то ради), али када треба пронаћи омањи морис ,,Кантримен“ онда… министар није код куће. Зар није само окупљање грађана на Бранковом мосту довољна опомена колико имамо поверења у државне органе. Са друге стране, памтимо и случај познате водитељке РТС-а као и сина медијског магната када су страдали пешаци на пешачком прелазу (а где друго) и после проласка возача кроз црвени сигнал. Починиоци су практично остали недодирљиви за закон, ваљда зато што нису по занимању месари. То што смо подељени на де лукс грађане и грађане нултог реда нам даје право да се упитамо зашто се уопште доносе икакви закони кад они већ поодавно леже у топузима. Имамо и превише разлога да будемо забринути не само као радници, већ и као држављани Републике Србије.
Ето, то су прави проблеми, у мору постојећих, којима морамо да се бавимо. Све друго представља празно ,,трућање“ из друге руке.