Piše: Vesna Pejović, potpredsednik USS Sloga
Imala sam i želju i nameru da ne komentarišem nedavna ,,previranja“ u USS Sloga jer smatram da sindikat prvenstveno treba da štiti prava i interese radnika i da sve druge polemike predstavljaju opasnost da se izgubimo u detaljima i tako nesvesno udaljimo od naših osnovnih ciljeva zbog kojih i postojimo. Osim toga, konačan sud o pomenutim dešavanjima daće pozvane stručne i ovlašćene institucije sistema i ja ću, kao i uvek, insistirati na poštovanju zakona. Međutim, uvek postoji jedno ,,ali koje sreću kvari“ i u epilogu pomenutih događaja nađoh se kao ciljani kolateral.
Vesna Pejović, potpredsednik USS Sloga
Naime, predsednik sindikalne podružnice ,,FAP-SLOGA“, iz koje inače dolazim, je obavešten (i to telefonom ???) da sam isključena iz sindikata i da eto sada Izvršni odbor po tom pitanju treba da zauzme odgovarajući stav. Kao glavni razlog moje smene naveden je nedolazak na sednicu Glavnog odbora sindikata, iako sam navodno uredno pozvana. Naravno da je potpuno besmisleno trošiti vreme na trivijalne stvari kada je, u eri visokih tehnologija, listing svih razgovora i prepiski postao skoro javna stvar. Iako praktično imam u džepu stav Izvršnog odbora o mom angažovanju (a dodala bih i ponašanju) u USS Sloga, sve nešto razmišljam kako bi bilo dobro kada bi me moje kolege iz ,,one druge dimenzije “ pozvale u Ustaničku 64 i objasnile sva moja sagrešenija.
Bilo bi dobro da uporedimo Statut sindikata (možda imam pogrešan) kao i jednoglasno usvojene Odluke na nedavno održanoj Skupštini u N.Sadu (možda mi je podmetnut lažni zapisnik). Elem, u tom zapisniku koji imam, jasno se vidi da su svi oni koji se ,,odvojiše“ bili zastupljeni u svim skupštinskim telima, čak i onim koji usvojiše finansijski izveštaj. Ako se ispostavi da je postojala zloupotreba u finansijama, onda su lica koja su imala takva saznanja bila u obavezi da reaguju na zakonom propisan način. U suprotnom, to se kvalifikuje kao zloupotreba položaja službenog lica!
Sve navedeno je već opšte poznato i ne predstavlja nikakvu mudroliju. Međutim, može poslužiti kao klasičan primer kako je Zapad uspeo (na žalost) da nam uništi državu. Prvo je demontirao sistem favorizujući pojedinca, jer se jedinkom lakše manipuliše. Ironija je to što dugogodišnji sindikalni aktivisti, koji su me isključili (iz komunikacije) nisu prepoznali sindikat ,,FAP-SLOGA“ kao veoma jak sistem koji je i opstao zahvaljujući takvoj organizaciji i da predstavlja poslednju adresu kojoj mogu da se obrati svi oni koji ne poštuju zakon i statut organizacije. S obzirom da smo i sami preživeli istu golgotu u režiji tadašnjeg direktora (pokušao da nas uništi uz pomoć Branisava Čanka), veoma dobro smo razumeli sva dešavanja u USS Sloga i uvideli odakle vetrovi duvaju. Koliko smo sazreli kao sindikat govori i činjenica da naši članovi ni jednog trenutka nisu tražili objašnjenja povodom napisa u ,,Kurir“-u iz ,,neimenovanih izvora“. Svako ko u meni jednoj vidi jedinu prepreku u ostvarivanju svog cilja je u velikoj i očajnoj zabludi. Mislim da ću sve reći ako kažem da je naše puno ime ,,Jedinstveni sindikat FAP-SLOGA“. Biti član ovog sindikat je privilegija koja podrazumeva ozbiljnost i savesnost u radu, odlučnost i istrajnost u delovanju i, iznad svega, hrabrost i nepokolebljivost u osnovi ličnosti. Slični se pronalaze, ja sam samo jedna od njih i ko to nije shvatio onda je u problemu sa samim sobom.
Možda će neko ovo pisanije oceniti kao dobro. Međutim, dok se mi zamajavamo ovakvim stvarima (a nekome je to cilj) nama su tajkuni (čitaj lopovi) iz države odneli preko 60 milijardi evra. Zatim, nedavno je donet novi Zakon o radu koji ima i dobrih i loših strana samo što je problem u tome što će vlast dosledno sprovoditi samo ono što je loše za radnike, a sve ono što je dobro neće poštovati, baš kao što to nisu činili ni do sada. Živimo u državi gde se zakon primenjuje selektivno. Najbolji primer jeste nedavna izjava Ministra unutrašnjih poslova da su u slučaju rasvetljavanja svirepog ubistva Tijane Jurić preduzete najsveobuhvatnije mere do sada (čitaj zato što je on došao na čelo MUP-a, inače ostali ne bi imali pojma kako se to radi), ali kada treba pronaći omanji moris ,,Kantrimen“ onda… ministar nije kod kuće. Zar nije samo okupljanje građana na Brankovom mostu dovoljna opomena koliko imamo poverenja u državne organe. Sa druge strane, pamtimo i slučaj poznate voditeljke RTS-a kao i sina medijskog magnata kada su stradali pešaci na pešačkom prelazu (a gde drugo) i posle prolaska vozača kroz crveni signal. Počinioci su praktično ostali nedodirljivi za zakon, valjda zato što nisu po zanimanju mesari. To što smo podeljeni na de luks građane i građane nultog reda nam daje pravo da se upitamo zašto se uopšte donose ikakvi zakoni kad oni već poodavno leže u topuzima. Imamo i previše razloga da budemo zabrinuti ne samo kao radnici, već i kao državljani Republike Srbije.
Eto, to su pravi problemi, u moru postojećih, kojima moramo da se bavimo. Sve drugo predstavlja prazno ,,trućanje“ iz druge ruke.