Председник Удружених синдиката Србије “Слога” Жељко Веселиновић о сарадњи са Демократском странком, плановима и будућим активностима синдиката у парламенту Србије: Уверен сам да ће радници убрзо увидети да је Синдикат ”Слога” у данашњим околностима остао једини симбол борбе радника за своју будућност и једини отпор онима који би да у Србији профитирају јефтином радном снагом.
Синдикат ”Слога” је у данашњим околностима остао једини симбол борбе радника за своју будућност и једини отпор онима који би да у Србији профитирају јефтином радном снагом, каже председник Удружених синдиката Србије “Слога” Жељко Веселиновић.
На основу чега то тврдите?
Након представљања намера будуће владе да ће се водити политика агресивне штедње у јавном, у корист приватног сектора, једино смо се ми од свих синдиката истога дана огласили и саопштењем супротставили намери која је препозната као идеја да се радници дисциплинују у корист профита, а синдикати као њихови једини заштитници ставе под контролу власти.
Откуда подршка Демокрaтској странци?
Током предходних активности у вези доношења новог Закона о раду, Удружени синдикати Србије “Слога” су упутили писма свим политичким партијама и затражили јавно подршку да се предложена верзија закона не усвоји у Скупштини Србије. На тај захтев се једино одазвала Демократска странка и њен лидер Драган Ђилас који је то подржао и врло се јасно декларисао против његовог усвајања, сматрајући да он неће донети позитивне ефекте на привреду и да ће само ићи у правцу смањења досадашњих права радника. И не само то, већ је синдикату понудио и места у парламенту преко њихове листе да се и глас радника чује.
Кажу да вас је због те одлуке један део синдиката напустио. Шта је ту истина?
Одлуку о уласку у парламент је донео Главни одбор, након неколико одржаних састанака и међусобних консултација. Из Слоге је отишло само пар синдиката који никада нису основани унутар “Слоге”, већ су нам се прикључили на основу споразума и чије се руководство, на жалост понашало као да су мали феуди унутар синдиката и због чега смо константно имали проблема око уплата њихове чланарине. Очигледно је да су овим хтели да искористе ситуацију и под изговором неслагања са одлуком већине избегну све своје обавезе. Супротно њима, синдикату се у том периоду прикључило доста нових синдиката, основали смо добар број нових, а и један део који није функционисао је обновљен.
Можете ли нам конкретно навести неки пример?
Наравно. Има их много, али ћу напоменути њих неколико. Од приступања Синдиката Српске банке, до оснивања нових синдиката Слоге у РТБ Бор, Кабловима Јагодина, Електро порцелану Аранђеловац, О.Ш.Борча, Заводу за рехабилитацију Сокобањска Београд, Болници Врбас, Дому здравља Параћин, Дому здравља Велико Градиште, Предшколским установама Велико Градиште, Ливници Топола, Електро дистрибуцији Београд и Спортском центру Гале Мускатировић Београд. Такође, обновљен је рад синдиката у Колубари у Лазаревцу, Крушевачком Куперу И Београд путу.
У чему је разлика између вашег синдиката и других?
У начину оснивања, раду, идеји и визији синдиката каквог видимо у будућности. У Србији се све променило, од друштвеног уређења до власништва капитала, само се рад синдиката нимало није променио због чега су данас све чешће на удару јавности да не штите раднике, већ да су продужене полуге власти. Наравно, био би лицимер када би рекао да то није тачно, јер видимо сав сјај таквих синдиката и беду која се надвила над радницима. Можда би и нама било лакше да тргујемо радничком муком, стварамо себи привилегије на њихов рачун, али би то обесмислило целу причу о улози синдиката и постали би смо само део њих а то није наш циљ. Наш циљ је јак синдикат налик синдикатима у ЕУ, са јаким и одговорним чланством и са максималном солидарношћу и емпатијом за друге.
Како то остварити?
Да би се то постигло треба увести нова правила о оснивању синдиката, утврђивању њихове репрезентативности и финансирању. Прича о независним синдикатима од државе и послодаваца је досад толико злоупотребљавана да је о њима у јавности створена фама да су синдикати паразитке организације које егистирају на туђој муци. Све док се то не реши на адекватан начин радничкој класи неће бити боље. Тренутно на синдикалној сцени имамо две репрезентативне централе којима је немогуће утврдити репрезентативност, нити власт инсистира на томе и вероватно рачуна на њих као природне савезнике и параван за демократију у доношењу и усвајању закона са којима се прави и истински синдикати никада неби сложили.
Шта су приоритетни циљеви СЛОГЕ данас?
Приоритетни циљеви нашег синдиката су пре свега све оне ставке из Статута и онога чиме би се синдикат требао бавити. То је, пре свега заштита радника и њихових права, супротстављање неолибералном концепту друштвеног уређења и економије, јачању улоге државе и одговорности носиоца јавних функција у стварању пословног и економског амбијента, за што равноправнију поделу профита из националних ресурса. По формирању парламента и уласку нашег представника у Скупштину Србије формираћемо канцеларију за сарадњу са синдикатима и радницима, разговарати са свима и радити на решавању њихових проблема износићи у парламент и јавност сваки појединачни пример лошег поступања према њима, без обзира на њихову синдикалну припадност. О самом начину рада будуће канцеларије јавност ће на време бити обавештена.
Схватате ли да вам такви ставови неће донети популарност код власти и да вас неће уважити као саговорника јер не пристајете на компромисе?
У потпуности смо свесни те чињенице, јер је она и данас у пуној функцији, будући да власт игнорише све оне који им се супротстављају и не подржавају њихове ставове. Уколико се инсистира на послушности властима, демократија и сви њени постулати ће пасти пред аутократијом и одвешће нас назад, у прошлост и неке процесе који се спроводе ван институција, а онда нема говора да је Србија правна и демократска држава. Свако ко мисли да је могуће трговати на муци радника, може слободно да иде и да се стави под њихову службу, али ја на такву врсту компромиса никада нећу пристати и нећу као одговорни председник допустити да неко унутар синдиката манипулише радницима и њиховом муком. Да ли је некада било компромиса? Да, било је, причам отворено, али се никада на штету радника није прелазила граница и није било компромиса због којих бих се стидео.
Шта би сте поручили радницима и чланству за крај?
Поручио би да прате рад свих синдиката и да се према томе одлучују коме ће дати своје поверење. Времена више нема за калкулисање, спрема се велики цунами закона који ће ићи на њихову штету, а у корист капитала под маском јачања приватног сектора. Позивам их да нам се придруже, да се заједно и оштро супротставимо свакоме ко сматра да терет кризе треба да изнесу једино радници и грађани, а да они који стварају профит остану по страни и не учествују у нечему што се назива стварање државе по мери својих грађана, поручује председник Удружених синдиката Србије “Слога” Жељко Веселиновић.
Београд, 14. априла 2014.