Београд, 30 . јул 2015. – Парламент ФБиХ данас разматра предлог новог закона о раду. Представници синдиката БиХ најавили су масовни протест испред зграде парламента.
Последњи покушај договора између синдиката и представника Владе ФБиХ завршен је ноћас око поноћи без договора.
Протест на коме се очекује између 7.000 и 10.000 радника заказан је у 10 сати испред зграде Парламента Федерације БиХ.
Овим поводом председник Удружених синдиката Србије „Слога“ Жељко Веселиновић упутио је писмо/телеграм подршке председнику ССС БиХ Исмету Бајрамовићу, чланству синдиката и радницима.
У телеграму се истиче да „Слога“ најснажније осуђује сваки покушај наметања новог Закона о раду радницима БиХ без учешћа њихових овлашћених представника синдиката кроз активан и искрен социјални дијалог.
„У име синдиката и целокупног чланства, као и у своје лично име, желим да истрајете у напорима да спречите донешење Закона о раду којим се свет рада баца под ноге, а свет капитала још више богати кроз ангажовање јефтине радне снаге“, наводи се у писму које је потписао челник „Слоге“ Жељко Веселиновић и које можете прочитати у целини у посебној вести. / овде /
О томе, шта нови Закон о раду доноси радницима БиХ, и које су то конкретне примедбе синдиката, погледајте у наставку текста које је припемила Информативна служба УСС „Слога“.
26 права без којих остају радници БиХ!
1. Лакше отказивање уговора о раду, нарочито радницима са промењеном радном способношћу (инвалиди ИИ категорије) и синдикалним повереницима кроз институт судске одлуке која мења сагласност већа запослених, односно сагласност министарства. Овим се послодавцу осигурава додатна алтернатива на путу до отказивања уговора о раду овој категорији радника, који су највећем броју послодаваца “трн у оку”.
2. Уводи се могућност отказа раднику који се врати на посао након боловања дужег од 6 мјесеци, ако послодавац каже да је престала потреба за његовим радом или је ангажовао другог радника. Ово значи да радници, ако прође овакво решење, неће смети отићи на боловање.
3. Задржано, па чак и додатно погоршано, лоше решење из важећег Закона о раду које послодавцима омогућава злоупотребу уговора о раду на одређено време, односно њихово закључивање без ограничења, уз прављење формалних прекида између два уговора како не би прешли рок од две године. Погоршање се односи на трајање уговора о раду на одређено време које је, према предлогу, три уместо садашњих две године.
4. Иако је у свим ранијим верзијама новог закона радно време са прековременим радом било ограничено на 48 сати седмично (ЕУ директива о радном времену), Предлог је оставио решење из важећег закона према којем радно време са прековременим радом може трајати 60 сати седмично.
5. У одредби која говори о заштити малолетника уводи се могућност отказа малолетнику који не може да ради на тешким и опасним пословима, ако послодавац каже да за њега нема других одговарајућих послова.
6. Продужен је преклузивни рок у којем послодавац раднику може дати ванредни отказ уговора о раду (код тежег преступа) са садашњих петнаест дана на шездесет дана, а најдуже годину дана од учињеног преступа.
7. Смањен је рок у којем запослени може поднети тужбу против послодавца са садашњих годину дана на деведесет дана од учињене повреде права, уз увођење експлицитне обавезе раднику да се пре подношења тужбе мора обратити послодавцу са захтевом за заштиту права (члан 114. ст. 3)
8. Смањена је отпремнина у случају тзв. технолошког вишка радника – са садашњих 1/3 плате за сваку годину радног стажа код послодавца на максимално 6 просечних плата. Дакле, након 30 година рада можете добити отказ уз отпремнину од неколико хиљада КМ. Ништа друго до јефтиније отказивање уговора о раду.
9. Предвиђено је закључивање колективних уговора на одређено време, уз ограничење продуженог важења истих на 90 дана, што је неупоредиво лошије од важећег решења.
10. Уводи се могућност наметања обавезе раднику да буде приправан одазвати се позиву послодавца на посао кад овај то затражи, што је нови институт. Дакле, кад радник није на послу, а послодавац му уведе обавезу приправности, мора да седи крај телефона за случај да га послодавац позове на посао у било које доба. Шта је са одмором између два радна дана, седмичним одмором, годишњим одмором? Нови закон о томе не говори.
11. Брише се одредба о минималном годишњем одмору од 24 дана за малолетнике.
12. Брише се и одредба о годишњем одмору за раднике који раде на радним местима са посебно штетним и опасним условима, који по важећем закону имају право на годишњи одмор од минимално 30 радних дана.
13. Члан 56. Предлога закона у колизији је са чланом 25. став 3. Закона о заштити на раду.
14. Ограничава се, потпуно нерезонски, максимална дужина трајања годишењег одмора на 30 радних дана, што би требало бити препуштено колективним уговорима.
15. Чланом 50. став 3. Предлога је експлицитно прописано да радник који није искористио први део годишњег одмора у току календарске године, нема право преношења годишњег одмора у наредну годину, без обзира на разлоге некориштења одмора (нпр. послодавац му уопште није омогућио коришћење годишњег одмора).
16. Чланом 129. став 1. приедлога прописано је да репрезентативност синдиката код послодавца утврђује послодавац, што је потпуно нелогично решење и може бити предметом злоупотребе. Одредба става 5. овог члана према којој о репрезентативности може одлучити федерално или кантонално министарство рада, ако одлуку о репрезентативности у прописаном року не донесе послодавац, није довољна заштита.
17. Чланом 55. став 3. Предлога је прописано да радник има право да одбије да ради ако му непосредно прети опасност по живот и здравље због тога што нису проведене мере предвиђене прописима о сигурности и здрављу на раду. Међутим, чланом 48. став 3. Закона о заштити на раду је прописано да радник има право да одбије да ради ако сматра да му прети опсаност по живот и здравље, што је далеко боље решење из перспективе радника.
18. Уводи се могућност наметања обавезе раднику да ради на пословима за које није закључио уговор о раду и до 60 дана у току календарске године на захтев послодавца, па били то и слабије плаћени послови. Послодавац увек може рећи да је у питању оправдана потреба посла, јер наравно он о томе одлучује.
19. Обавезу доношења правилника о раду имаће послодавац који запошљава више од 30 радника, као и обавезу израде програма збрињавања вишка радника у случају отказивања уговора за више од 5 радника (садашњи члан 98. важећег закона). Према важећем закону, такву обавезу има послодавац који запошљава више од 15 радника. Дакле, биће неупоредиво повећан број послодаваца који неће имати обавезу доношња правилника о раду, него ће о свим правима и обавезама радника одлучивати како им буде воља, као и о тзв. технолошком вишку.
20. У структури плате наћи ће се део који се односи на тзв. радни учинак, а оцену радног учинка ће, наравно, давати послодавац. Посебно је питање како ће се радни учинак мерити на пословима који нису нормирани, а велика већина није. Такође, уводи се нови појам-„радне вештине“, које ће, такође, бити од утицаја за одређивање висине плате, али и права на једнаку плату за рад једнаке вредности. О томе колико је ко „вешт“, шта год то значило, опет ће одлучивати послодавац.
21. У члану 96. Предлога закона који се односи на отказ уговора о раду из економских, техничких или организацијских разлога избачена је изузетно битна заштитна одредба става 2. члана 87. важећег закона, према којој послодавац може отказати уговор о раду раднику уколико се с обзиром на величину, капацитет и економско стање послодавца и могућности запосленог не може основано очекивати од послодавца за запосли радника на друге послове или да га образује, односно оспособи за рад на другим пословима.
22. Члан 119. Предлога закона у колизији је са чланом 2. Закона о већу запослених.
23. Избрисане су одредбе којим Инспекција може забранити рад послодавцу уколико затекне радника без уговора о раду, онемогући инспектора у провођењу инспекцијског надзора, радника не пријави на обавезно здравствено осигурање, онемогући инспектора у провођењу инспекцијског надзора, радника не пријави на обавезно здравствено осигурање.
24. Избрисана је одредба којом се послодавцу оставља рок од 15 дана да отклони недостатке уколико се код њега затекне радника без уговора о раду.
25. Чланом 138. Предлога закона ускраћена је могућност да се грански колективни уговори закључују за јавна предузећа.
26. На крају, највећа опасност – одредба члана 182. став 2. Закона, према којој се сви колективни уговори морају ускладити са законом у року од 90 дана од дана ступања на снагу закона, а ако се не ускладе престаје њихова примјена. Дакле, ако не желе да остану без колективних уговора, синдикати ће измене морати прихватити по принципу „узми или остави“. Плате, коефицијенти, додаци на плате, накнаде плате и накнаде које немају карактер плате, отпремнине, регрес, итд. – све су то права која су регулисана колективним уговорима, а која долазе под знак питања уколико нестане колективних уговора, односно о томе ће самостално одлучивати послодавац.