Izvor: RTV, 28. decembar 2015.
Autor; Milena Kadić.-
Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović kaže da je naša zemlja na dnu lestvice po svim kriterijumima siromaštva jer ljudi koji rade za prosečnu platu ne mogu da prežive a kamoli sa 13.680 dinara što predstavlja granica siromaštva.
Parametar za određivanje siromaštva je iznos koji nam je dovoljan da bismo mogli da se prehranimo, obrazujemo i lečimo, kaže ekonomska analitičarka u timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Srbije Biljana Mladenović.
“Postoje dve metodologije po kojima se određuje stepen siromaštva. Jedna je metodologija apsolutnog siromaštva a druga relativnog siromaštva. Apsolutno je siromašno 9 odsto građana Srbije a granicu predstavlja 11.340 dinara. Po relativnom siromaštvu oko 25 odsto lica je siromašno a granica je 13.680 dinara po članu domaćinstva”, objašnjava Mladenovićeva.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović kaže da je naša zemlja na dnu lestvice po svim kriterijumima siromaštva jer ljudi koji rade za prosečnu platu ne mogu da prežive a kamoli sa 13.680 dinara što predstavlja granica siromaštva.
“Imamo najnižu prosečnu platu u Evropi, imamo najnižu minimalnu zaradu u Evropi, imamo najveću stopu nezaposlenosti, penzije su nam takođe na minimumu. Prosto, dolazimo u situaciju da smo po svim parametrima i pokazateljima na dnu lestvice a to pokazuje da država ne vodi računa o tim ljudima i kako da uredi te socijalne kategorije“, tvrdi Veselinović.
Iako Srbija nema nacionalnu strategiju za borbu protiv siromaštva, kroz usvajanje programa politike zapošljavanja i socijalne politike, radi se na smanjenju siromaštva. Isto tako, i lokalne samouprave pokrenule su aktivnosti za ublažavanje siromaštva, kaže član gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci Nikola Ćirović.
“Faktički, iako nemamo akt koji se zove “Strategija Grada Novog Sada za suzbijanje siromaštva” mi to sve radimo u praksi. U organizaciji Crvenog krsta postoji program neposrednog ublažavanja siromaštva. U okviru toga se najugroženiji šalju na besplatno banjsko lečenje, na oporavak na more, zatim obezbeđivanje ogreva, paketa pomoći sa ličnom higijenom, ekonomskih paketa, narodne kuhinje”, naglašava Ćirović.
U Srbiji se prema nezvaničnim podacima godišnje baci ili uništi 250 hiljada tona hrane, što je previše u odnosu na broj siromašnih. Zato se priprema Zakon o viškovima hrane gde bi restorani i prodavnice donirali neprodatu hranu najugroženijima. Kragujevac je prvi u Srbiji u kojem već godinu dana funkcioniše projekat o viškovima hrane. Studentski centar dva puta nedeljno, posle kontrole Zavoda za zaštitu zdravlja, sve što se ne pojede deli. Taj Zakon mogao bi se naći u skupštinskoj proceduri na jesen 2016. godine.