Oko četvrtine građana Evropske unije bilo je na ivici siromaštva ili društvene isključenosti 2012, saopštio je Zavod za statistiku EU, Stavros.
Tendencija osiromašenja stanovništva je u porastu, jer 2012. na ivici siromaštva bilo 24,8 odsto građana EU, 2011. godine 24,3 odsto, a 2008. njih 23,7 odsto, prenio je list Figaro.
Smanjenje broja osoba kojima prijeti siromaštvo ili društvena isključenost jedan je ključnih ciljeva strategije „Evropa 2020“.
U Bugarskoj je prošle godine skoro svakoj drugoj osobi ili 49 odsto stanovništva prijetila opsnost od siromaštva ili društvene isključenosti.
Prošle godine 42 odsto Rumuna je bilo na ivici siromaštva, u Estoniji 37, u Grčkoj 35.
U Českoj je 15 odsto stanovnika prijetilo siromaštvo, u Finskoj 17 odsto, u Švedskoj i u Luksemburgu po 18 odsto, a u Francuskoj 19 odsto.
Osobe koje se ubrajaju u ovu kategoriju ugroženih suočavaju sa bar jednom od sljedećih situacija, izložene su opasnosti od finasijskog siromaštva ili su u ozbiljnoj meri lišeni osnovnih materijalnih dobara ili pak žive u domaćinstvima čiji su članovi slabo ili nikavo zastpuljeni na tržištu rada.
U EU, 17 odsto stanovnika je prošle godine bilo ugroženo zbog finasijskog siromaštva, Grci i Rumini najviše u 23 odsto slučajeva, a najmanje Ccesi i Danci u 10 odsto slučajeva.
U izvještaju se napominje da je opasnost od siromaštva relativna kategorija jer granica siromaštva varira od zemlje do zemlje članice EU.
U EU, 10 odsto stanovništva bilo je u situaciji ozbiljne materijalne ugroženosti, što znači da nisu imali sredstva da plate račune, grijanje ili da bar nedelju dana provede godišnji odmor van kuće.
Najugroženiji u tom pogledu bili su Bugari, njih 44 odsto, zatim Rumuni njih 33 odsto, a najmanje Šveđani i Luksemburžani u samo jedan odsto slučajeva.
Prošle godina 10 odsto građana EU živjelo je u domaćinstvima sa slabim učešćem radnosposobnih članova na tržištu rada, što znači da je stepen iskorišćenosti radnih sposobnosti odraslih članova domaćinstva manji od 20 odsto.
Najveća zastupljenost nezaposlenosti u domaćinstvima bila je u Hrvatskoj u 16 odsto slučajeva zatim u Španiji, Grčkoj i Belgiji sa po 14 odsto.
U Luksemburgu i Kipru je najmanje prisutna ovakva tendencija i to u samo šest odsto slučajeva.
Izvor: BUKA /link/