Око четвртине грађана Европске уније било је на ивици сиромаштва или друштвене искључености 2012, саопштио је Завод за статистику ЕУ, Ставрос.
Тенденција осиромашења становништва је у порасту, јер 2012. на ивици сиромаштва било 24,8 одсто грађана ЕУ, 2011. године 24,3 одсто, а 2008. њих 23,7 одсто, пренио је лист Фигаро.
Смањење броја особа којима пријети сиромаштво или друштвена искљученост један је кључних циљева стратегије „Европа 2020“.
У Бугарској је прошле године скоро свакој другој особи или 49 одсто становништва пријетила опсност од сиромаштва или друштвене искључености.
Прошле године 42 одсто Румуна је било на ивици сиромаштва, у Естонији 37, у Грчкој 35.
У Ческој је 15 одсто становника пријетило сиромаштво, у Финској 17 одсто, у Шведској и у Луксембургу по 18 одсто, а у Француској 19 одсто.
Особе које се убрајају у ову категорију угрожених суочавају са бар једном од сљедећих ситуација, изложене су опасности од финасијског сиромаштва или су у озбиљној мери лишени основних материјалних добара или пак живе у домаћинствима чији су чланови слабо или никаво застпуљени на тржишту рада.
У ЕУ, 17 одсто становника је прошле године било угрожено због финасијског сиромаштва, Грци и Румини највише у 23 одсто случајева, а најмање Ццеси и Данци у 10 одсто случајева.
У извјештају се напомиње да је опасност од сиромаштва релативна категорија јер граница сиромаштва варира од земље до земље чланице ЕУ.
У ЕУ, 10 одсто становништва било је у ситуацији озбиљне материјалне угрожености, што значи да нису имали средства да плате рачуне, гријање или да бар недељу дана проведе годишњи одмор ван куће.
Најугроженији у том погледу били су Бугари, њих 44 одсто, затим Румуни њих 33 одсто, а најмање Швеђани и Луксембуржани у само један одсто случајева.
Прошле година 10 одсто грађана ЕУ живјело је у домаћинствима са слабим учешћем радноспособних чланова на тржишту рада, што значи да је степен искоришћености радних способности одраслих чланова домаћинства мањи од 20 одсто.
Највећа заступљеност незапослености у домаћинствима била је у Хрватској у 16 одсто случајева затим у Шпанији, Грчкој и Белгији са по 14 одсто.
У Луксембургу и Кипру је најмање присутна оваква тенденција и то у само шест одсто случајева.
Извор: БУКА /линк/