Београд, 11. aвгуст 2016. – Представници такозваних “репрезентативних“ синдиката, тако и послодаваца, према тврдњама које износе у јавности ових дана интензивно разговарају о висини минималне цене радног часа у Србији, која се није мењала већ пуне две године.
Док синдикати, Савез самосталних синдиката Србије и УГС „Независност“ траже да цена рада убудуће износи 140 динара по сату, послодавци из Уније послодаваца Србије су мишљења да би она требало да се увећа тек за неколико процената, не прецизирајући колико.
Далеко прецизнији одговор на ово питање дао је мандатар за састав нове владе Александар Вучић у свом експозеу, рекавши да ће се влада залагати за повећање минималне цене рада која сада износи 121 динара по радном часу.
„Кад онима који примају минималних 21.500 динара повећате плату на 22.500 или на 23.000 динара, то је за њих значајно“, рекао је он.
Дакле, 1.000 до 1.500 динара на месечном нивоу, што када се подели на дане и радне сате, испада да ће повећање бити од три до пет динара, односно 124 до 126 динара по радном часу.
Имајући у виду чињеницу да договора између послодаваца и синдиката није било ни прошлог пута, и да је влада такозваним “пресецањем“ ( читај једностраном одлуком) утврђивала минималац, нема дилеме у то колики ће бити њен износ у наредном периоду.
Већу дилему, међутим, за сваког поштеног радника у овој земљи, а посебно учлањеног у ова два репрезентативна синдиката који учествују у раду Социјално економског савета представља питање – чему фарса преговарања кад је већ све унапред одлучено.
На то питање ће убрзо морати да дају одговор.
Информативна служба
[divider]