Београд, 7. јул 2014. — Оно шта није пошло за руком Маргарет Тачер у уништавању синдиката и радничког покрета у Великој Британији, довршиће Дејвид Камерон, уколико следеће године победи на општим изборима за Доњи дом британског парламента. Новим Законом о раду Камерон спрема највећи атак на британске синдикате у последњих 30 година, док се у Србији сличан сценарио тек спрема!
Новим законским решењима забранили би се сви штрајкови у јавном сектору, или условили подршком више од 60 одсто оних који су се потписом изјаснили за штрајк, али и учествовали у њему самом.
Торијевци (надимак за припаднике Конзервативне странке) разматрају две анти-штрајкачке опције.
Једна је да се штрајк може одржати само ако га подржава већина целокупног чланства, а не као сада и они који се изјасне гласањем. Друго решење би било увођење минималне границе од 60 одсто активних учесника у штрајку.
Они се (Торијевци), надају да ће овим ставити тачку на све будуће штрајкове у британском јавном сектору.
“Није добро да радници у јавном сектору у службама од виталног значаја могу да изађу на улицу и протествују а да немају већинску подршку чланства за то. Надамо се да ће се овиме окончати готово сви штрајкови у јавном сектору”, поручују Торијевци.
Шта их је толико разбеснело
Након прошлонедељног штрајка више од милион радника Уједињеног Краљевства, махом јавног сектора и првенствено просветних радника, Мајкл Ендрју Гове, британски државни секретар за образовање из редова конзервативаца бацио је рукавицу просветним радницима и дрско им поручио “да им је боље да се уместо што штрајкују налазе у учионицама како би деца добила боље образовање”.
Према подацима синдиката просветних радника, тврдило се да 80 одсто њих подржава штрајк, а током самог штрајка је испало да је свега 27 одсто њих изашло на улицу, што је сваки пети од укупног броја оних што су подржали штрајк.
Иначе, поред просветних радника у штрајку су били ватрогасци и радници у транспорту. Они су протествовали по други пут , од мартовског марша, због зарада које се заснивају на оствареним резултатима и смањивању пензијских права, а наставници јер су преоптерећени на послу.
Шта радници Уједињеног Краљевства траже
Чланови синдиката окупљених у Унији синдиката јавног сектора одбили су понуду увећања плата за 1 одсто и траже повећање зараде по цени часа рада, и као одговор су најавили нови штрајк за 10 јул.
Њима ће се у штрајку придружити и национална Унија синдиката просветних радника.
Сиромаштво запослених у јавном сектору Британије поприма све озбиљније размере, а само је Португалија у горем положају од ње у односу на друге развијене земље западне Европе.
Тренутно у Србији
Да се црни дани спремају и за запослене у Србији, посебно јавног сектора и предузећа у реструктуирању – нема бољег сведочанства од најаве смањења зарада од 10 одсто и измена радног законодавства, али и других пратећих системских закона за које власт каже да су реформски.
Поред закона о стечају, приватизацији и раду, у Србији се до краја године очекује и измена Закона о полицији, а да ли ће се њиме ограничити и право на штрајк радника у плавом – остаје да се види.
У међувремену, штрајк је најављен од стране запослених у просвети.
Синдикати просветних радника спремају штрајк за 1. септембар као упозорење влади поводом најављеног смањења зарада запосленима у јавном сектору за 10 одсто.
Штрајкачки одбор сва четири репрезентативна синдиката просветара почео је припреме, а коначна одлука о начину изражавања незадовољства биће донета око 15. августа, изјавио је недавно за дневни лист “Данас” Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије.
У очекивању септембарског штрајка просветних радника, у Србији је тренутно на дестине протеста и штрајкова дневно, махом предузећа у реструктуирању.
Решење за њих се крије у предложеним изменама закона о раду ,стечају и приватизацији, а прве резултате тих закона и шта значи “флексиблно отпуштање радника”, осетиће након усвајања измењеног Закона о раду.
Веза између Британије и Србије
Ако се узме у обзир да је владајућа коалиција у Србији предвођена Српском напредном странком, партијом десног центра и чији је лидер уједно и премијер, радништво Србије не може да очекује ништа боље од радника у Уједињеном Краљевству.
Посебно то да премијер Александар Вучић често уме да цитира државнике попут Марагарет Тачер, некадашње конзервативне премијерке, која је због свог непопуштајућег става прозвана “гвозденом дамом”.
Владино ангажовање страних саветника попут Тонија Блера који је недавно на кратко посетио Србију, након чега је представљен као премијеров саветник, још више указује да ће Србија пратити британски модел индустријских односа.
Док политичари међусобно сарађују, синдикати у Србији се разграђују
Све синдикалне централе у глас узвикују да су против новог Предлога закона о раду, прети се протестима и штрајковима, али на делу су међусобно посвађани и разједињени у више колона.
Уместо да Предлог закона о раду буде доступан свима, да сви синдикати и јавност учествују у његовом анализирању, он се, као некада, попут Светог писма чува у тајности и далеко од очију обичног пука.
Шта онда можемо о томе да помислимо, осим – да су можда у праву – кад мисле да су само они најпаметни, најмеродавнији и најовлашћенији да нам тумаче будуће одредбе закона који ће се примењивати над свима нама.
У сваком случају, убрзо ће се видети – ко је стао и остао уз раднике, а ко је ушао у антираднички фронт и синдикалну пету колону.
Инфо редакција УСС Слога