U Volarama, selu u opštini Šipovo, nedaleko od Jajca, u Bosni i Hercegovini, lokalno stanovništvo se organizovalo protiv geoloških istraživanja u dolini reke Plive. Geološka istraživanja na tom području, koje pripada Republici Srpskoj, sprovode se od 2021. godine, sa ciljem otkrivanja kolike količine bakra, olova i barita se kriju ispod zemlje. Lokalno stanovništvo, okupljeno u inicijativu Čuvari Plive i Janje, na protestima, poslednji put pre mesec dana, zahtevalo je transparentnost i pristup podacima geoloških istraživanja koje finansira kompanija Lykos Balkan Metals. Smatraju da kompanija u saradnji sa entitetskom vladom Republike Srpske krije pravi cilj istraživanja, koji je po njihovom mišljenju otkrivanje dostupnosti i količina litijuma skrivenog ispod zemlje. Protest i probleme u dobijanju podataka o geološkim istraživanjima detaljnije objašnjava Tihomir Dakić, predsednik civilnodružbene organizacije Centar za životnu sredinu.
Dakić
Istraživanja u dolini reke Plive nisu izolovan slučaj. U zemljama bivše Jugoslavije godinama se sprovode geološka istraživanja, sa ciljem lociranja potencijala za otvaranje novih rudnika. Samo u Srbiji oko 100 kompanija ima dozvole za sprovođenje geoloških istraživanja, koje obuhvataju površinu od više od 5000 kvadratnih kilometara, tj. oko četvrtine površine Slovenije. Od 2015. godine za izdavanje dozvola brine ministarstvo za rudarstvo i energetiku, pre toga su investitori morali da dobiju dozvole lokalnih zajednica.
Rudarske kompanije pokušavaju da se okoriste izvlačenjem litijuma, ključne kovine u elektronskim čipovima i baterijama potrebnim za rad savremenih elektronskih uređaja, pored tradicionalnih ruda kao što su bakar i zlato. Projekat Jadar na zapadu Srbije, koji finansira australijsko-britanska kompanija Rio Tinto, došao je najdalje u tom kontekstu. Godine 2021. kompanija i vlada Srbije najavili su otvaranje rudnika jadarita, silikatnog minerala sa sadržajem litijuma i bora. Ali, masovnim demonstracijama širom Srbije, narod je uspeo da ubedi vrhovnog vladara Aleksandra Vučića da projekat barem privremeno zamrzne.
Vlasti u Bosni i Srbiji ne odvraćaju ni primeri negativnih posledica na zdravlje, koje izaziva rudnik bakra u Boru na istoku Srbije. Tamo lokalno stanovništvo živi 10 godina manje od srpskog proseka. Zagađenje u Boru dodatno se povećalo otkako su 2018. godine srpske vlasti većinski deo rudnika prodale kineskoj kompaniji Rudarska grupa Zijin. To je, da bi osigurali profitabilnost rudnika koji je godinama bio u državnom vlasništvu i radio sa gubitkom, najavilo povećanje proizvodnje.
Započnimo u dolini reke Plive, u Bosni i Hercegovini. Geološka istraživanja u dolini sprovode se od 2021. godine. Istraživanja finansira kompanija Lykos Balkan Metals. Zvanično istražuju količinu bakra u zemlji okolnih planina. Lokalno stanovništvo je tako ubijeđeno da kompanija zapravo traži litijum umesto bakra i priprema teren za otvaranje rudnika, što bi po njihovom mišljenju dovelo do ekološke katastrofe. Kao što objašnjava Aleksandar Trifunović, urednik banjalučkog magazina Buka, sam proces geoloških istraživanja već ima negativne posledice na lokalno stanovništvo.
Trifunović
Reka Pliva je važan vodotok za celu regiju. Iz nje se indirektno dobija pitka voda i za glavni grad Republike Srpske, Banjaluku. Otvaranje rudnika u dolini Plive u velikoj meri bi zagađilo reku i time onemogućilo pristup pitkoj vodi i stanovnicima glavnog grada, smatra Dakić.
Dakić
Kompanija Lykos Balkan Metals vrši pritisak nad lokalnim stanovništvom i ekološkim aktivistima koji se protive aktivnostima kompanije. Tako su, između ostalog, zbog klevete tužili Amelu Šabić Ahmečković, aktivistkinju i predsednicu lokalne inicijative Dolina Pliva. Takođe, kompanija intenzivno lobira kod entitetske vlasti, koju vodi Milorad Dodik i njegovi socijaldemokrati. Kao što objašnjava Trifunović, 2021. godine, pre početka sprovođenja geoloških istraživanja, postigli su usvajanje zakona koji lokalnu samoupravu u potpunosti isključuje iz procesa istraživanja i kasnijeg planiranog otvaranja rudnika.
Trifunović
Dakić smatra da u samom procesu geoloških istraživanja i kopanja kompanija Lykos Balkan Metals deluje u dogovoru s entitetskim vlastima u Banjaluci, koje ne odgovaraju na upite i žalbe lokalaca i aktivista.
Dakić
Geološka istraživanja u Republici Srpskoj ne odvijaju se samo u dolini reke Plive, već se sprovode i na planinama Ozren i Majevica u blizini grada Tuzle. Preko entitetske granice, britanska kompanija Adriatic Metals je upravo pre mesec dana otvorila rudnik cinka, olova, bakra i drugih plemenitih metala u Varešu. Julian Reilly, britanski ambasador u BiH, prilikom otvaranja rudnika projekt je hvalio rečima da predstavlja četvrtinu direktnih stranih investicija u Bosni i doprineće više od dva posto bruto domaćeg proizvoda države.
Dakić
Sa druge strane Drine, blizu Loznice u zapadnoj Srbiji, kompanija Rio Tinto je sprovela geološka istraživanja na početku veka. Otkrili su mineral jadarit, bogat litijumom. Godine 2021. kompanija Rio Tinto je zajedno sa srpskim vlastima započela projekt Jadar, kojim bi na tom području otvorili rudnik litijuma. Vladina uredba koja je projektu Jadar dala zeleno svetlo, bila je nakon masovnih demonstracija početkom 2022. godine pravno formalno ukinuta, kao što objašnjava Zlatko Kokanović, potpredsednik lokalne ekološke inicijative Ne damo Jadar.
Kokanović
Rio Tinto je od zvaničnog prekida projekta Jadar potrošio više novca nego za sam projekt, kažu u pokretu Marš sa Drine, koji je izvršio analizu finansija britansko-australske kompanije. Ćerinska firma kompanije, Rio Sava, koju je Rio Tinto osnovao istovremeno sa projektom Jadar, od početka svog delovanja u Srbiji potrošila je oko pola milijarde evra. Od toga su 300 miliona namenili nematerijalnim uslugama, kao što je promocija. Sa tim novcem žele da podmiti lokalno stanovništvo, smatra Kokanović.
Kokanović
Rio Tinto je protiv srpskih državnih organa pokrenuo devet tužbi, jer su poništili odluke ministarstava koje bi kompaniji omogućile početak iskopavanja sirovina. Srpske vlasti i dalje podržavaju rudnik litijuma, na šta ukazuje i kampanja u medijima podređenim Vučićevoj vlasti. Inicijativa Kreni-Promeni, koja je u Srbiji na prvim linijama borbe protiv rudnika u dolini reke Jadar, prošlog utorka je objavila rezultate svoje medijske analize. U dve nedelje u medijima su zabeležili skoro 240 pominjanja litijuma i skoro 70 pominjanja Rio Tinta. Prema njihovoj analizi, litijum i kompanija su u četiri petine objava bili pomenuti u pozitivnom kontekstu. Predstavnik pokreta Savo Manojlović je rekao da to svedoči o sprovođenju neke vrste lobotomije i medijskog inženjeringa.
Novopečena predsednica srpskog parlamenta, ranije Vučićeva premijerka, Ana Brnabić, je pre nešto više od nedelju dana izjavila da si ne mogu ni zamisliti koliko novca bi državi ostalo od iskorišćavanja litijuma. Povukla je paralelu sa Norveškom, rekavši da je Srbija pre i posle litijuma isto što i Norveška pre i posle nafte. Brnabić tvrdi da je projekat Jadar samo suspendovan i da ga mogu ponovo pokrenuti. Kada su projekat ukinuli, Brnabić je tvrdila da je sa projektom kraj, opisuje Kokanović.
Kokanović
U slučaju ponovnog pokušaja otvaranja rudnika u dolini reke Jadar, inicijativa Ne damo Jadar je spremna na nove protestne akcije, upozorava Kokanović.
Kokanović
Rudnici, pored negativnog uticaja na okolinu, pogoršavaju zdravstveno stanje lokalnog stanovništva, kao što pokazuje primer rudnika bakra u Boru u istočnoj Srbiji. Tamo lokalno stanovništvo zbog udisanja kancerogenih supstanci živi u proseku 10 godina manje od srpskog proseka, upozorava Snežana Šerbula, šefica Katedre za zaštitu okoline Tehničkog fakulteta u Boru.
Šerbula
Srpska država je dvotrećinsku većinu rudnika Bor godine 2018. posle više od decenije negativnog poslovanja prodala kineskoj kompaniji Rudarska grupa Zijin.
Novija istorija rudnika detaljnije je predstavljena od strane Željka Veselinovića, opozicionog poslanika u državnom parlamentu i predsednika Udruženih sindikata Srbije Sloga.
Veselinović
Kineska kompanija je od početka svog poslovanja 2018. godine, uprkos organizovanim protestima lokalnog stanovništva, znatno opteretila rudnik i najavila njegovo širenje. Pri tome uprava vrši pritisak nad radnicima, koji su izloženi mobingu, upozorava Veselinović.
Veselinović
Bakar je metal koji se, zbog dobre električne provodljivosti, između ostalog koristi u proizvodnji električnih kablova i vodiča. Njegova upotreba u doba interneta stalno raste. Cilj širenja rudnika u Boru je, prema mišljenju profesorke Šerbula, deo pokušaja Kineza da prođu na evropsko tržište.
Šerbula
Geološka istraživanja finansiraju strane kompanije koje zatim upravljaju rudnicima plemenitih metala. Rudarske kompanije, kao što je Rio Tinto, deluju pod zaštitom Evropske Unije i Ujedinjenog Kraljevstva, koje se rudnicima u Evropi žele suprotstaviti dominantnoj poziciji Kine, smatra Kokanović. Na račun uništavanja okoline na Balkanu, Evropska Unija želi da se pobrine za svoj zeleni prelaz, iako su zalihe litijuma u Nemačkoj veće nego u Srbiji.
Kokanović
Najveće zalihe litijuma su na drugoj strani Atlantika, u Boliviji, Argentini i Čileu. Ukupno je pod površinom tri države preko 50 miliona tona litijuma. Po potvrđenim zalihama u Evropi, na prvom mestu je upravo Nemačka sa skoro četiri miliona tona litijuma, dok se u Srbiji zalihe procenjuju na milion i dvesto tona. Dakić se tako pita, zašto eksploatisati litijum u Bosni, a ne u Nemačkoj.
Dakić
Neokolonijalni interesi ne bi mogli da se ostvare bez saradnje lokalnih moćnika, koji na svojim pozicijama obezbeđuju privatizaciju i jeftin pristup sirovinama, dodaje Dakić.
Dakić
Rudarski potencijali na području bivše Jugoslavije, s obzirom na predstavljenu sliku, u Bosni i Hercegovini te Srbiji možda su konkretniji od legende o El Doradu. Posebno kada o davanju dozvola i koncesija odlučuju ministarstva, bez potrebe za saglasnošću lokalnih zajednica.
Opširnije u radio-emisiji: „Evropski El Dorado na Balkanu“, autora Petra Petkovskog, emitovanoj 6. aprila 2024. u 15:00 časova na radiostudent.si
Iz emisije u tekstualni oblik priredila informativna služba sindikata „Sloga“
…