Izvor: Danas, 3. jun 2016.
Autor: Gojko Vlaović.-[divider]Osim državne uprave, otpuštanja bi ove godine trebalo da obuhvate i javna preduzeća i firme u restrukturiranju Armiju nezaposlenih uvećaće desetine hiljada radnika. Analitičari ne očekuju „vruću jesen“ niti velike socijalne proteste
Vlada Srbije bi do kraja juna trebalo da donese odluku o broju prekobrojnih radnika u javnom sektoru. Ukoliko se vlast u Srbiji dosledno bude pridržavala obaveza koje je preuzela prema međunarodnim finansijskim organizacijama, do kraja godine će bez posla ostati najmanje nekoliko desetina hiljada radnika.
Naime, prema dostupnim informacijama, samo iz javnog sektora bi do kraja godine trebalo da ode 14.500 zaposlenih. Toj cifri treba dodati i bar nekoliko hiljada radnika iz 17 preduzeća u restrukturiranju, mada ne bi iznenadilo da njihov broj bude i veći. Na kraju, očekuju se i otpuštanja u javnim preduzećima poput Srbijagasa, Elektroprivrede i Železnice. Ono što je jasno već u ovom trenutku je da će do smanjenja broja zaposlenih svakako doći. Izbori su prošli, te vlada koja će uskoro biti formirana nema razloga da se pribojava besa onih koji će ostati bez posla. Proces koji sledi će svakako izazvati i veliki šok, ne samo među onima koji će ostati bez posla, već i u javnosti, jer će nastupiti prva masovnija otpuštanja otkako Srbijom vlada Srpska napredna stranka i jedno od najmasovniji otkako je počela tranzicija na našim prostorima. Sve to stvara nedoumicu – da li će ljudi koji ostanu bez posla uspeti da nađu novi, te da li Srbiju očekuje „vruća jesen“ i masovniji socijalni protesti.
Stručna javnost tvrdi da najveći broj otpuštenih neće uspeti da nađe novi posao, ali ne veruje da će zbog toga biti masovnih protesta. Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja kaže za Danas da šansu da nađu novi posao imaju samo oni koji su dovedeni po partijskoj liniji, dok će se svi ostali priključiti milionskoj armiji nezaposlenih u Srbiji.
– Problem je u tome da nije napravljen poslovni ambijent koji bi omogućio dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta. Može se prognozirati da će bez posla ostati oko 20 hiljada radnika, što je loše i za njih i za državu. Prvo, nakon otpuštanja, budžet će biti „tanji“ za iznos poreza i doprinosa koji su bili uplaćivani na njihove zarade. Sa druge strane, zbog priliva nezaposlenih povećaće se izdaci za socijalna davanja. Iz te perspektive, jasno je da se Vlada Srbije na pogrešan način opredelila da rešava ekonomsku situaciju u zemlji. Dužnost svake vlasti je da štiti javni interes, a to svakako nije opredeljenje za momentalna otpuštanja kao što je kod nas slučaj – ističe naš sagovornik.
On dodaje da je Vlada prvo morala da sprovede istinsko restrukturiranje privrede, da čak poveća broj radnih mesta i stvori takav privredni ambijent koji bi omogućio investicije i zbrinjavanje onih koji ostaju bez posla. Bušatlija ističe da Vlada u Srbiji nije uradila ništa od toga, već se opredelila za otpuštanja kao jedinu meru.
– To je veoma loše i za društvo generalno. Gubitkom posla i povećanjem broja nezaposlenih smanjiće se kupovna moć građana a na taj način i prihodi koji se ostvaruju u trgovini i drugim uslužnim delatnostima. Sve nabrojano ukazuje da je Vladina orijentacija na uštede kroz otpuštanja potpuno pogrešan i kontraproduktivan potez – kaže Bušatlija. On, međutim, ne očekuje masovnije proteste radnika koji će da ostanu bez posla do kraja godine. – Za razliku od Francuske i Italije, gde smo svedoci velikih radničkih protesta, u Srbiji nema ko da artikuliše nezadovoljstvo radnika, nema ko da ih povede u socijalnu borbu. I tako će biti sve dok sindikati u Srbiji budu služili interesima partija a ne svog članstva – smatra Bušatlija.
Privatizacioni savetnik Branko Pavlović deli njegovo mišljenje da većina otpuštenih neće imati mogućnost da nađe novi posao, a poseban problem je i to što se prilikom određivanja viškova uopšte ne sagledava da li zaposleni radi kvalitetno ili ne.
On ističe da masovna otpuštanja koja će uslediti do kraja godine mogu da dovedu do socijalnih protesta, ali da dosadašnja praksa pokazuje da su realne šanse da se nešto takvo zaista i desi male.
– I dosad smo imali situacije u kojima je bilo masovnih otpuštanja. Recimo u bankarskom sektoru ili u pravosuđu. Međutim, to nije dovelo do većeg socijalnog bunta pa je veliko pitanje da li ovoga puta može da bude drugačije – kaže Pavlović.
Predsednik Udruženih sindikata Sloga, Željko Veselinović, ističe da višak zaposlenih u javnom sektoru zaista postoji i da ga čine oni koji su zaposleni po partijskoj liniji.
– Ono što predstavlja paradoks je da ljudi koje su dovele partije, neće dobiti radne knjižice, a da će otpuštanja biti u onim sektorima gde evidentno postoji manjak radnika. Sasvim je jasno da prema standardima razvijenih evropskih zemalja Srbija nema dovoljno medicinskih radnika, ali Vlada upravo planira seču u tom sektoru. Takođe, evidentno je da višaka nema ni u školstvu, ali se i tu pominju otkazi. Šanse otpuštenih da dođu do novog posla, s obzirom na stanje privrede u Srbiji, gotovo su nikakve i oko 90 odsto njih naći će se u takvom položaju. Bojim se da će na kraju biti otpušteni oni radnici za čijim radom potreba i dalje postoji – objašnjava Veselinović i dodaje da prostor za intervenciju mogu biti nesumnjivi viškovi u javnim i komunalnim preduzećima.
I on smatra da na jesen neće biti velikih protesta zbog otpuštanja zaposlenih u javnom sektoru.
– Prvi problem je taj što ne postoji ujedinjeni sindikalni front koji bi mogao brzo da dejstvuje, okupi i koordinira ljude za takvu vrstu protesta. Uz to, takvi protesti smisla imaju samo ako se organizuju u centru društvenih dešavanja a u Srbiji je to Beograd. Na žalost, radnici su finansijski toliko iscrpljeni da nemaju novca da putuju do glavnog grada na proteste, a sindikati nemaju mogućnost da ih organizovano prevezu niti da organizuju radničke demonstracije u više gradova u istom trenutku, što bi imalo efekta – kaže Veselinović ali naglašava i da se „Sloga“ principijelno protivi najavljenim, nepotrebnim i nepravednim otpuštanjem radnika, zbog čega najavljuje da će, shodno trenutnoj snazi, organizovati ulične proteste i pokušati da se suprotstavimo toj meri štednje.
Solidarnost sa radnicima Jure
– Pokušaćemo da stvorimo širi front u borbi za radnička prava i planiramo da se solidarišemo sa radnicima Jure prema kojima se sprovodi mobing organizovanjem demonstracija ispred jedne od fabrika te južnokorejske kompanije. Tu planiramo saradnju i sa drugim sindikatima. U slučaju da se taj protest pokaže kao uspešan i masovan, mi bi smo ga kao ogledni primer primenili i na druge ulične radničke borbe i sigurno da bi smo na toj platformi, udruženim snagama nastupili i u borbi protiv najavljenih otpuštanja u javnom sektoru – kaže predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović.
Propadaće čitavi regioni
– Međunarodne finansijske organizacije interesuje samo broj otpuštenih, a ne da li je reč o dobrim radnicima ili ne. A prema informacijama koje ja imam, upravo se u pojedinim sektorima planira otpuštanje kvalitetnih i što je najvažnije, potrebnih radnika. Ljudima koji ostanu bez posla u unutrašnjosti, u sredinama poput Priboja, biće gotovo nemoguće da nađu novi posao, propadaće čitavi regioni, jer nema više velikih privrednih sistema koji bi mogli da apsorbuju radnu snagu. U tim sredinama Vlada je dužna da osmisli rešenja kako bi zaposlila ljude – navodi Pavlović.