Извор: Данас, 3. јун 2016.
Аутор: Гојко Влаовић.-[divider]Осим државне управе, отпуштања би ове године требало да обухвате и јавна предузећа и фирме у реструктурирању Армију незапослених увећаће десетине хиљада радника. Аналитичари не очекују „врућу јесен“ нити велике социјалне протесте
Влада Србије би до краја јуна требало да донесе одлуку о броју прекобројних радника у јавном сектору. Уколико се власт у Србији доследно буде придржавала обавеза које је преузела према међународним финансијским организацијама, до краја године ће без посла остати најмање неколико десетина хиљада радника.
Наиме, према доступним информацијама, само из јавног сектора би до краја године требало да оде 14.500 запослених. Тој цифри треба додати и бар неколико хиљада радника из 17 предузећа у реструктурирању, мада не би изненадило да њихов број буде и већи. На крају, очекују се и отпуштања у јавним предузећима попут Србијагаса, Електропривреде и Железнице. Оно што је јасно већ у овом тренутку је да ће до смањења броја запослених свакако доћи. Избори су прошли, те влада која ће ускоро бити формирана нема разлога да се прибојава беса оних који ће остати без посла. Процес који следи ће свакако изазвати и велики шок, не само међу онима који ће остати без посла, већ и у јавности, јер ће наступити прва масовнија отпуштања откако Србијом влада Српска напредна странка и једно од најмасовнији откако је почела транзиција на нашим просторима. Све то ствара недоумицу – да ли ће људи који остану без посла успети да нађу нови, те да ли Србију очекује „врућа јесен“ и масовнији социјални протести.
Стручна јавност тврди да највећи број отпуштених неће успети да нађе нови посао, али не верује да ће због тога бити масовних протеста. Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања каже за Данас да шансу да нађу нови посао имају само они који су доведени по партијској линији, док ће се сви остали прикључити милионској армији незапослених у Србији.
– Проблем је у томе да није направљен пословни амбијент који би омогућио долазак инвеститора и отварање нових радних места. Може се прогнозирати да ће без посла остати око 20 хиљада радника, што је лоше и за њих и за државу. Прво, након отпуштања, буџет ће бити „тањи“ за износ пореза и доприноса који су били уплаћивани на њихове зараде. Са друге стране, због прилива незапослених повећаће се издаци за социјална давања. Из те перспективе, јасно је да се Влада Србије на погрешан начин определила да решава економску ситуацију у земљи. Дужност сваке власти је да штити јавни интерес, а то свакако није опредељење за моментална отпуштања као што је код нас случај – истиче наш саговорник.
Он додаје да је Влада прво морала да спроведе истинско реструктурирање привреде, да чак повећа број радних места и створи такав привредни амбијент који би омогућио инвестиције и збрињавање оних који остају без посла. Бушатлија истиче да Влада у Србији није урадила ништа од тога, већ се определила за отпуштања као једину меру.
– То је веома лоше и за друштво генерално. Губитком посла и повећањем броја незапослених смањиће се куповна моћ грађана а на тај начин и приходи који се остварују у трговини и другим услужним делатностима. Све набројано указује да је Владина оријентација на уштеде кроз отпуштања потпуно погрешан и контрапродуктиван потез – каже Бушатлија. Он, међутим, не очекује масовније протесте радника који ће да остану без посла до краја године. – За разлику од Француске и Италије, где смо сведоци великих радничких протеста, у Србији нема ко да артикулише незадовољство радника, нема ко да их поведе у социјалну борбу. И тако ће бити све док синдикати у Србији буду служили интересима партија а не свог чланства – сматра Бушатлија.
Приватизациони саветник Бранко Павловић дели његово мишљење да већина отпуштених неће имати могућност да нађе нови посао, а посебан проблем је и то што се приликом одређивања вишкова уопште не сагледава да ли запослени ради квалитетно или не.
Он истиче да масовна отпуштања која ће уследити до краја године могу да доведу до социјалних протеста, али да досадашња пракса показује да су реалне шансе да се нешто такво заиста и деси мале.
– И досад смо имали ситуације у којима је било масовних отпуштања. Рецимо у банкарском сектору или у правосуђу. Међутим, то није довело до већег социјалног бунта па је велико питање да ли овога пута може да буде другачије – каже Павловић.
Председник Удружених синдиката Слога, Жељко Веселиновић, истиче да вишак запослених у јавном сектору заиста постоји и да га чине они који су запослени по партијској линији.
– Оно што представља парадокс је да људи које су довеле партије, неће добити радне књижице, а да ће отпуштања бити у оним секторима где евидентно постоји мањак радника. Сасвим је јасно да према стандардима развијених европских земаља Србија нема довољно медицинских радника, али Влада управо планира сечу у том сектору. Такође, евидентно је да вишака нема ни у школству, али се и ту помињу откази. Шансе отпуштених да дођу до новог посла, с обзиром на стање привреде у Србији, готово су никакве и око 90 одсто њих наћи ће се у таквом положају. Бојим се да ће на крају бити отпуштени они радници за чијим радом потреба и даље постоји – објашњава Веселиновић и додаје да простор за интервенцију могу бити несумњиви вишкови у јавним и комуналним предузећима.
И он сматра да на јесен неће бити великих протеста због отпуштања запослених у јавном сектору.
– Први проблем је тај што не постоји уједињени синдикални фронт који би могао брзо да дејствује, окупи и координира људе за такву врсту протеста. Уз то, такви протести смисла имају само ако се организују у центру друштвених дешавања а у Србији је то Београд. На жалост, радници су финансијски толико исцрпљени да немају новца да путују до главног града на протесте, а синдикати немају могућност да их организовано превезу нити да организују радничке демонстрације у више градова у истом тренутку, што би имало ефекта – каже Веселиновић али наглашава и да се „Слога“ принципијелно противи најављеним, непотребним и неправедним отпуштањем радника, због чега најављује да ће, сходно тренутној снази, организовати уличне протесте и покушати да се супротставимо тој мери штедње.
Солидарност са радницима Јуре
– Покушаћемо да створимо шири фронт у борби за радничка права и планирамо да се солидаришемо са радницима Јуре према којима се спроводи мобинг организовањем демонстрација испред једне од фабрика те јужнокорејске компаније. Ту планирамо сарадњу и са другим синдикатима. У случају да се тај протест покаже као успешан и масован, ми би смо га као огледни пример применили и на друге уличне радничке борбе и сигурно да би смо на тој платформи, удруженим снагама наступили и у борби против најављених отпуштања у јавном сектору – каже председник синдиката Слога Жељко Веселиновић.
Пропадаће читави региони
– Међународне финансијске организације интересује само број отпуштених, а не да ли је реч о добрим радницима или не. А према информацијама које ја имам, управо се у појединим секторима планира отпуштање квалитетних и што је најважније, потребних радника. Људима који остану без посла у унутрашњости, у срединама попут Прибоја, биће готово немогуће да нађу нови посао, пропадаће читави региони, јер нема више великих привредних система који би могли да апсорбују радну снагу. У тим срединама Влада је дужна да осмисли решења како би запослила људе – наводи Павловић.