Нико данас у Србији не може да критикује власт а да за то не сноси последице. Тако ни Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије “Слога”, најгласнијег радничког синдиката који не пристаје на статус “Слоге” као малог кућног и послушног Владиног апарата.
Да критиковати аргументовано власт може имати за последице медијско спиновање уз извртање чињеничног стања, уверили смо се и данас, где у најновијем броју дневног таблоидног листа “Курир”, по други пут у последњих неколико дана освануо наслов о некаквом “спискавању и расипању” синдикалних пара на школарину, која је била позајмица и која је уредно враћена.
kurir
Али, кога у ствари уопште занима истина када “Курир” има свој поуздани “извор” у сада већ бившим и искљеченим члановима синдиката, који су почетком прошлог месеца покушали нелегалан и неуспео пуч, уз помоћ државе и неких људи из самог Министарства рада на чијем је челу министар Александар Вулин, лидер партије која се већ месецима саопштењима обрачунава са Удруженим синдикатима Србије “Слога” и њеним лидером Веселиновићем.
Да је Веселиновић на челу “Слоге” подржао власт, Закон о раду и да чланство није изашло на протест испред Скупштине, да је хвалио на сав глас првих 100 дана Владе Србије, верујемо да ништа од овога неби ни било, осим најцрње бруке и срамоте пред својим чланством и радницима које би продао на недавно отвореном и новооснованом црном синдикалном тржишту Србије које су покренули синдикати који су супротно чланству подржали сет најцрних антирадничких неолибералних закона.
О потреби државе за таквим, пре свега послушним синдикатима је недавно писао и наш познати социолог Срећко Михајловић, који се у дневном листу “Данас”, у тексту “Потребитој држави непотребни раднички синдикати “ осврнуо на таблоизацију синдикалних лидера који су се отворено супротставили подржављену радничких синдиката.
“Једне (синдикате) усваја – епсове, рударске и неку сићу, за неке веће само се шапатом прича, а оне друге дифамира, оцрњује, ружи и блати, разбија изнутра, контаминира и хушка јавност на њих” – каже Михајловић.
Међутим, да се вратимо поузданим изворима унутар синдиката који хране таблоиде попут Курира дезинформацијама, самозваним секретарима и самопрокламованим председницима на “Кикирики конгресу” без чланства, који би да постану “Калиф уместо Калифа” и који би мало државне руке на свом рамену са циљем наставка добијања незаслужене плате и статуса унутар синдиката.
Ja predsednik, a ti sekretarka -može? Pouzdani izvori „Kikiriki sindikata“ Jovan Đurić i Milena Jocić, predstavnici samoproklamovanog ogranka „Sloge“ u pokušaju
О таквим људима и њиховом карактеру би се могло много написати и рећи, срећом, чланство “Слоге” зна добро све о њима, о њиховом досадашњем раду, квалитету, храбрости и способности која им очито недостаје.
Посебно да се буде храбар и да каже у име радника оно шта јесте, а не оно шта би неко из државе волео да чује, као на пример – синдикалну тишину!
Jovan Đurić, samoproklamovini predsednik u tihovanju i sindikalnoj tišini
Kako postati Kalif umesto Kalifa
Међутим, како нико данас у Србији не може да критикује власт а да за то не сноси последице, тако ни Жељко Веселиновић, председник Удружених синдиката Србије “Слога”, најгласнијег радничког синдиката који не пристаје на статус “Слоге” као малог кућног и послушног Владиног апарата мора да осване у “Куриру”, као незаобилазном фактору нечије дискредитације и манипулације јавним мњењем уз помоћ “извора”.
Што се тиче “извора” из Устаничке 64/11, већ месец дана се тамо осећа несношљив синдикални смрад, које је чланство “Слоге” осетило, запушило нос и које заобилази у пуном луку…
Дакле, ништа друго но аферим Курир, браво и жив нам био!
Слога је била и остаће „Глас радника Србије“…