Niko danas u Srbiji ne može da kritikuje vlast a da za to ne snosi posledice. Tako ni Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”, najglasnijeg radničkog sindikata koji ne pristaje na status “Sloge” kao malog kućnog i poslušnog Vladinog aparata.
Da kritikovati argumentovano vlast može imati za posledice medijsko spinovanje uz izvrtanje činjeničnog stanja, uverili smo se i danas, gde u najnovijem broju dnevnog tabloidnog lista “Kurir”, po drugi put u poslednjih nekoliko dana osvanuo naslov o nekakvom “spiskavanju i rasipanju” sindikalnih para na školarinu, koja je bila pozajmica i koja je uredno vraćena.
kurir
Ali, koga u stvari uopšte zanima istina kada “Kurir” ima svoj pouzdani “izvor” u sada već bivšim i isklječenim članovima sindikata, koji su početkom prošlog meseca pokušali nelegalan i neuspeo puč, uz pomoć države i nekih ljudi iz samog Ministarstva rada na čijem je čelu ministar Aleksandar Vulin, lider partije koja se već mesecima saopštenjima obračunava sa Udruženim sindikatima Srbije “Sloga” i njenim liderom Veselinovićem.
Da je Veselinović na čelu “Sloge” podržao vlast, Zakon o radu i da članstvo nije izašlo na protest ispred Skupštine, da je hvalio na sav glas prvih 100 dana Vlade Srbije, verujemo da ništa od ovoga nebi ni bilo, osim najcrnje bruke i sramote pred svojim članstvom i radnicima koje bi prodao na nedavno otvorenom i novoosnovanom crnom sindikalnom tržištu Srbije koje su pokrenuli sindikati koji su suprotno članstvu podržali set najcrnih antiradničkih neoliberalnih zakona.
O potrebi države za takvim, pre svega poslušnim sindikatima je nedavno pisao i naš poznati sociolog Srećko Mihajlović, koji se u dnevnom listu “Danas”, u tekstu “Potrebitoj državi nepotrebni radnički sindikati “ osvrnuo na tabloizaciju sindikalnih lidera koji su se otvoreno suprotstavili podržavljenu radničkih sindikata.
“Jedne (sindikate) usvaja – epsove, rudarske i neku siću, za neke veće samo se šapatom priča, a one druge difamira, ocrnjuje, ruži i blati, razbija iznutra, kontaminira i huška javnost na njih” – kaže Mihajlović.
Međutim, da se vratimo pouzdanim izvorima unutar sindikata koji hrane tabloide poput Kurira dezinformacijama, samozvanim sekretarima i samoproklamovanim predsednicima na “Kikiriki kongresu” bez članstva, koji bi da postanu “Kalif umesto Kalifa” i koji bi malo državne ruke na svom ramenu sa ciljem nastavka dobijanja nezaslužene plate i statusa unutar sindikata.
Ja predsednik, a ti sekretarka -može? Pouzdani izvori „Kikiriki sindikata“ Jovan Đurić i Milena Jocić, predstavnici samoproklamovanog ogranka „Sloge“ u pokušaju
O takvim ljudima i njihovom karakteru bi se moglo mnogo napisati i reći, srećom, članstvo “Sloge” zna dobro sve o njima, o njihovom dosadašnjem radu, kvalitetu, hrabrosti i sposobnosti koja im očito nedostaje.
Posebno da se bude hrabar i da kaže u ime radnika ono šta jeste, a ne ono šta bi neko iz države voleo da čuje, kao na primer – sindikalnu tišinu!
Jovan Đurić, samoproklamovini predsednik u tihovanju i sindikalnoj tišini
Kako postati Kalif umesto Kalifa
Međutim, kako niko danas u Srbiji ne može da kritikuje vlast a da za to ne snosi posledice, tako ni Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”, najglasnijeg radničkog sindikata koji ne pristaje na status “Sloge” kao malog kućnog i poslušnog Vladinog aparata mora da osvane u “Kuriru”, kao nezaobilaznom faktoru nečije diskreditacije i manipulacije javnim mnjenjem uz pomoć “izvora”.
Što se tiče “izvora” iz Ustaničke 64/11, već mesec dana se tamo oseća nesnošljiv sindikalni smrad, koje je članstvo “Sloge” osetilo, zapušilo nos i koje zaobilazi u punom luku…
Dakle, ništa drugo no aferim Kurir, bravo i živ nam bio!
Sloga je bila i ostaće „Glas radnika Srbije“…