Home » OBAVEŠTENJA » „Srbija zemlja jeftine radne snage – Investitorima subvencije, a radnicima narušena prava“

„Srbija zemlja jeftine radne snage – Investitorima subvencije, a radnicima narušena prava“

Da država nema jasnu strategiju privrednog razvoja, jer se fabrike otvaraju uz velike državne subvencije, dok mnogi radnici nemaju adekvatnu zaštitu radnih prava, zaključak je tribine održane u Nišu. Učesnici su govorili o uslovima rada, mobingu, neisplaćivanju zarada i narušavanja bezbednostii i zdravlja na radu, a u fokusu se našla fabrika „Jura“.

Srbija se opredelila za davanje državnih investicija i otvaranje novih radnih mesta, ali izveštaji govore da često u baš takvim fabrikama prava radnika izostaju, što je bila tema debate „Investitorima subvencije, a radnicima narušena prava“.

Željko Veselinović iz Sindikata „Sloga“ rekao je da je davanje subvencija stranim investitorima u početku imalo rezultata, jer su se u nerazvijenijim područjima otvarala nova radna mesta, a nezaposlenost se smanjivala. Ipak, problem je vremenom nastao kada su kompanije od države zahtevale da ne postoji slobodno sindikalno organizovanje, a kao jednu od takvih, Veselinović je izdvojio „Juru“.

Jura je prva dobila u to vreme oko 5.000 evra po radniku, sindikat je bio strogo zabranjen, svako ko je pokušao da se sindikalno organizuje u Juri je dobio otkaz od toga i tri naše koleginice u Rači, gde smo formirali sindikalnu organizaciju. Bile su prvo izložene mobingu, pretnjama, ucenama, zatim bojkotu od strane kolega, a na kraju i otkaz – rekao je on.

Takav ustupak, kaže, privukao je i druge investitore, za koje su subvencije postale još veće, a prava radnika obesmišljena, kao u slučaju radnika „Geoksa“ iz Vranja ili kada je u „Juri“ rukovodstvo ograničilo korišćenje toaleta.

Upravo za takve slučajeve javnost je saznala putem medija, o čemu je govorila novinarka Danasa Zorica Miladinović koja je istakla da kada su ovakve teme u pitanju fali transparentnost, jer se i u slučajevima dobijanja odgovora, često daju polovične informacije, pa javnost ostaje uskraćena za to koliko je državnih subvencija dato, koliko su sami investitori uložili i koliko se krše radnička prava.

Prema ranijim podacima KLER-a, od 2011. godine kada su ovde počeli da dolaze strani investitori, njih desetak najvećih je dobilo državne subvencije u ukupnoj vrednosti od nešto više od 90 miliona evra. Prema podacima državnih i gradskih institucija i Agencije za strana ulaganja, ti investitori u Nišu su subvencionisani u iznosima od 4 do 10 hiljada evra po radnom mestu – rekla je Miladinović.

Pored ovih benefita, investitori su, ističe, dobili i druge pogodnosti poput infrastrukture, korišćenja zemljišta i oslobođenja od taksi, ali da se postavlja pitanje šta su Niš i radnici dobili.

U dobrom delu tih kompanija se zaista motaju kablovi od 8 do 10 sati dnevno za zaradu koja je tu negde oko minimalca. Sindikati nisu poželjni i jako se teško osnivaju. Radnici su počeli da se otpuštaju, a pandemija je doprinela da racionalizuju troškove u komapnijama – istakla je Miladinović.

Odnos stranih investitora prema državi, zakonima i radnicima objašnjava na primeru „Jure“, gde osim „Sloge“ nema sindikata, a odakle je, tvrdi, dobijala žalbe radnika da nose pelene, trpe mobing i dobijau otkaze dok su na bolovanju.

Zoran Ristić iz Sindikata „Nezavisnost“, rekao je da je nesporno da se Srbija pozicionirala kao atraktivno područje za upliv stranih investicija, koje se pravdaju novim radnim mestima i time što fabrike plaćaju porez državi, ali da male zarade i drugi problemi sa kojima se radnici susreću ne omogućavaju dostojanstven radi i život, gde sindikati nemaju veliku moć i uticaj.

Strani investitori kada uđu u dijalog sa sindikatima pozivaju se na ugovor koji je potpisan sa državom gde je njihova jedina obaveza da isplate zaradu minimalac plus 20%, što je oko 35.000 dinara plus oko 7 hiljada, a da je minimalna potrošačka korpa prešla 44 hiljade, onda već dolazimo do toga da onaj koji je prihvatio takav koncept, svesno prihvatio da nema dostojanstvenog rada – rekao je Ristić.

Na debati je učestvovao i Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kao i gradski odbornik Koalicije „Niš moj grad“ Miodrag Stanković, a ono oko čega su se svi složili jeste da je „Srbija postala zemlja jeftine radne snage“.

Debatu je organizovala Fondacija Centar za demokratiju u okviru projekta „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ uz finansijsku podršku Međunarodnog centra Olof Palme.

Autor: T. Todorović, izvor: Južne vesti /link/

About sloga

Udruženi sindikati Srbije „SLOGA“ su osnovani početkom 2008 godine od grupe sindikalnih aktivista nezadovoljnih radom postojećih sindikata.
Skip to content