RADNIK ILI ROB?
Od kada je 2014. godine Aleksandar Vulin nametnuo antiradnički Zakon o radu, položaj radnika je iz godine u godinu sve teži.
Poslednji podaci govore da više od polovine ukupno zaposlenih u Srbiji radi na takozvanim nesigurnim poslovima, odnosno poslovima koji su ograničenog trajanja i podrazumevaju visok rizik od gubitka posla.
Uz nesigurnost radnog angažovanja primetan je nedostatak individualne, ili kolektivne kontrole nad radnim uslovima, tempom rada i zaradama, kao i poplava poslova sa niskim nivoom zaštite radnih prava i socijalne zaštite.
Istraživanja govore da je za prvih pet godina učešće zaposlenih radnika sa Ugovorom na neodređeno vreme sa 87,5 odsto, palo na ispod polovine. Osnovni razlog zbog koga radnici prihvataju ovakav oblik angažovanja je što je alternativa nezaposlenosti (čak 90,4 odsto zaposlenih na neodređeno vreme kaže da ne može da nađe posao za stalno).
U isto vreme Aleksandar Vučić nas ubeđuje da živimo u zlatnom dobu i hvali se rekordnom zaposlenošću koju je “obezbedio“ direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević, koji je za dan, više od 270. 000 nezaposlenih, progalsio zaposlenim tako što je u tu kategoriju svrstao sve one, kiji bar jedan sat nedeljno rade nešto –za pare.
Radnike o svemu tome niko ništa ne pita. Njih 350.000 živi od minimalca, koji je za 5000 dinara manji od potrošačke korpe a više od 50 odsto zaposlenih prima platu manju od prosečne. Ovi podaci Srbiju su svrstali u red siromašnih zemalja sa najvećim socijalnim razlikama.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga“ Željko Veselinović kaže:
„ U Srbiji radnici ne žive već životare boreći se iz meseca u mesec da sastave kraj sa krajom.Ta svakodnevna borba za preživljavanje prisiljava naše radnike da prihvate posao pod bilo kakvim uslovima. Takvu situaciju brojni poslodavci zloupotrebljavaju, a država ih ne sankcioniše. I to su razlozi zbog kojih su u Srbiji ugrožena radna prava svakom trećem radniku. Zato je neophodno da se svi ljudi koji žive od svog rada udruže u borbi za pristojan život i socijalnu pravdu“.
Jasno je da radnici u Srbiji nemaju razloga da slave, jer i ovaj Praznik rada dočekuju u nekoj vrsti vanrednog stanja . Jedino gore od ovoga, jeste strah da se položaj radnika može i dodatno pogoršati, zbog ekonomske krize koja neumitno dolazi nakon pandemije.
Pitanje koje svi radnici u Srbiji danas postavljaju je: Da li će ceo teret krize opet pasti na radnike? Sudeći prema dosadašnjoj politici Vlade jasno je da hoće.
Izvor: Radničke novine
Udruženi sindikati Srbije “Sloga” povodom 1. maja širom Srbije vrše podelu besplatnih “Radničkih novina” radnicima na mestima koja rade u cilju jačanja svesti o važnosti radnih prava koja im se u Srbiji krše i ugrožavaju.
.