Аутор: Срећко Михаиловић –
Да ли радници са јастућићима следе пример Томислава Николића и Напредњака, мислим на оно са стиропором. Гладовање им пак следи, овако или онако? Смејали су се Тадић и другови стиропору и Николићевом гладовању. А данас знамо ко се последњи осмехнуо. Не знам да ли се сада Николић и Вучић подсмевају радницима са јастучићима, али знам ко ће последњи да се смеје!
На плакату за филм „Свакодневна побуна“ (потписују га браћа Риахи) прочитао сам да је другачији свет могућ – у биоскопима! Не верујем да је другачији свет могућ само у биоскопима. Верујем и знам да је другачији свет заиста могућ и изван биоскопа. А ако није тако, онда – Сви у биоскоп! Зар није освајање биоскопа почело већ пре неки дан!
Нама се обећава другачији свет, путем реформи. Заборавља се при том да је тајни циљ готово сваке реформе да се наизглед све мења а да стварно све остане исто (Французи имају пригодну пословицу о овоме). Тешко је, дакле, да се друкчији свет може правити без револуције. А револуција има разних. Означене су бојама (колор револуције: црвена, жута, наранџаста…), тканинама (баршунаста, плишана…), цвећем (јасмин, лала, лотус), месецима (фебруарска, октобарска), количином крви, степеном нежности… Она „наша револуција“ из 2000. године именује се као октобарска а ређе као булдожер револуција. Ако је то била револуција, онда је ваљда оно што је дошло после 12 револуционаних година, ништа друго до контрареволуција. Контрареволуција је започела гладовањем, жедјовањем и седењем на стиропору, а данас се реализује путем реформи које су сада најочитије у новим облицима покорности крупном капиталу и у јефтиној радној снази потребне том капиталу. Носиоци терета претходне револуције, потоње контрареволуције (или обратно), као и актуалих реформи, јесу радници. Таква су правила модерне цивилизације, уосталом, зна се да магарца не зову на свадбу да би се дружио са младом.
Назначене структуралне промене могу се приказати помоћу два догадјаја-метафоре и на основу једне компарације. Наиме, два недавна догађаја јављају се као две снажне метафоре нашег односа према другачијем свету. Први догађај-метафора је Томислав Николић „на стиропору“ и у протесту путем одбијањем воде и хране, а други догађај-метафора су радници ИКЛ-а са јастучићима испред седишта Напредњачке странке (а може се навести и оно сечење прста, везивање ланцима за фабричку капију, лежање на прузи и још много сличних индивидуалних протеста).
Томислав Николић и ортаци су избоксовали оно што су хтели, ванредни избори су били расписани и завршени тако како су завршени. Радници нису успели ни у чему. Но, у случају „Радници ИКЛ-а са јастучићима“ су показали да су на правом путу. Они су доласком пред седиште Напредњака показали да знају где станују оперативци моћи. Са јастучићима су показали да знају пред ким треба простернирати! Знају они где се налази, да наведем Владимира Илича, “комитет за управљање интересима капиталиста”. Знају они пред ким ваља метанисати, пред ким треба пасти на колена. А поменуто јастуче има тек симболичко значење к’о што то ономад Томисав Николић рече за оно парче стиропора.
Прошло је готово четири године од када је Николић започео тзв. стиропор (контра)револуцију и (контра) револуцију гладовањем, и ево га где је сад! Да ли су вође данашње опозиције спремни да уче од Николића? Тешко, потцењују га они и данас. И Вучића. Ваљда чекају да овима досади власт, па да се повуку у мировину а опозицији уступе фотеље!
Да ли радници са јастућићима следе пример Томислава Николића и Напредњака, мислим на оно са стиропором. Гладовање им пак следи, овако или онако? Смејали су се Тадић и другови стиропору и Николићевом гладовању. А данас знамо ко се последњи осмехнуо. Не знам да ли се сада Николић и Вучић подсмевају радницима са јастучићима, али знам ко ће последњи да се смеје!
Поштено речено не верујем да се поменути двојац подсмева радницима са јастучићима а поготову гладовању поменутих, имали су Николић и Вучић петице из марксизма. Да није тако не би из петних жила запели да остваре онај Лењинов комунистички сан по којем ће свака чистачица моћи да управља државом или барем неким предузећем. Добро де, не треба ово код нас схватити дословно; не баш чистачице, али зато конобари, посластичари, таксисти… Уосталом, зар Тито није био бравар за којим и данас жалимо (Бравар је био бољи!).
Да ли вође опозиције могу да уче од радника ИКЛ-а? Да ли могу да се појаве пред Вучићем са јастучићима? У ствари, преварио сам се, можда су радници учили од вођа опозиције. Мислим на оне „опозиционаре“ који су се понудили и још се нуде Напредњацима, што са јастучићима, што без јастучића, што у клеку, што у неком сличном положају. А можда су хтели само кникс да направе, а јастуче је ту за сваки случај, да ако затреба спусте десно колено на нешто мекше. Међутим, ко пође са јастучетом да пузаво искаже част вођи и затражи милост, по правилу, завршава у ћошку, клечећи голим коленима на зрневљу кукуруза.
Могли су врли опозиционари нешто друго. Да се, на пример, придруже радницима ИКЛ-а (ако би их ови припустили у своје редове), па да заједно клече. Но, кад тамо не би синдиката, зашто би политичари!
На крају, желео бих да читалац обрати пажњу на једну компарацију са једним феноменом из живота мрава. Позивам се на текст биолошкиње Драгане Чучак са ПМФ Универзитета у Новом Саду (хттп://биолоска.блогспот.цом/сеарцх/лабел/Социологија). На једном месту у свом раду о мравима поменута ауторка се пита има ли отпора унутар колоније мрава према мравима робовласницима. Следи објашњење. “Када паразитска врста мрава Протомогнатхус америцануса изабере и нападне колонију Темнотхораx лонгиспиносус, она побије све одрасле јединке у њој а затим украде и однесе њихове потомке у свој мравињак где их присиљава да хране и воде бригу о њиховим ларвама.” Поента је у налазу једне новије студије која “показује да поробљени Темнотхораx лонгиспиносус радници, повремено праве ‘побуне’ у којима убијају ларве својих окупатора, тј. ларве Протомогнатхус америцанус.” Драгана Чучак закључује “да је ово понашање присутно и код осталих колонија инсеката са облицима социјалног паразитизма и робовласништвом.”
Е људи моји, свашта човек може да види код ових инсеката. Далеко било!
* Аутор је координатор рада Центра за развој синдикализма –www.sindikalizam.org