Београд, 28. јануар 2016.- Већ смо одавно констатовали да је одсуство солидарности један од највећих проблема у одбрани наших радничких права. „Бранше“ редом падају- једна по једна, и једино што је сасвим извесно је да ни једна неће остати поштеђена. Тако смо претходних неколико недеља сведоци велике борбе коју воде неки синдикати полиције ( а, као и обично, у томе предњачи наш – Синдикат полиције Слога) за одбрану права радника МУП-а, али истовремено и одсуства емпатије свих осталих за те њихове проблеме.
Уз доказан општи недостатак солидарности за припаднике других професија, који нам је изгледа традиционалан, у случају полиције он је још и појачан код оних који појам полиције пре свега везује за непријатна сећања из прошлости са разних протеста на којима је полиција била на страни оних против којих се протествовало, и не ретко, користила моћ с којом располаже.
Без удубљивања рекло би се чак да је та незаинтересованост осталих очекивана, па чак и нормална. Али, ако се мало удубимо у ту проблематику можемо врло лако закључити следеће:
– рационализација броја запослених у МУПУ спроводи се по, најблаже речено, мутној процедури! Не постоје јасно дефинисани критеријуми на основу којих се неко проглашава вишком.
– нема основног акта – систематизације радних места којом се проглашавање некога вишком покрива, а велики број запослених је рационализацију дочекало са недавно урученим решењима о распоређивању на непостојећа радна места.
– не мали број радника МУПа је на та места распоређен без икаквог образложења, без и једне мрље у каријери и без икаквог доказивог разлога.
-истовремено са најављеним отпуштањима изражава се и проблем недовољног броја полицајаца, и спроводи убрзано „курсирање“ кадрова који ће се ускоро запослити у МУП-у.
– полицијски синдикати стално указују на драстично кршење закона и процедура од министра и министарства, а као одговор на то им се не узвраћа аргументовано, већ кроз различите врсте притисака и мобинга над представницима синдиката (о чему се очигледно ради најочигледније на примеру председника ПС Слога Жебељана.)
И онда, да се вратим на питање из наслова – да ли све ово треба да интересује и нас остале који у МУП не радимо? Наравно да треба! Јер, из изнетог се може закључити следеће:
– непоштовање јасних процедура и непостојање јасно утврђених критеријума отпуштања радника МУП могу врло лако довести до обрачуна са неподобнима из разлога којуи се нигде не спомињу. На пример, са политички неподобнима. Са онима који су годинама уназад указивали на недостатке и неправилности у раду и поштовању процедура, па све до оних који су раскринкавали спрегу појединих радника МУП са криминалцима.
– непоштовање институционалног решавања проблема може довести до злоупотребе положаја од оних који МУПом непосредно управљају. Министра, на пример, ил Владе!
– смена „неподобних“ и њихова замена кадровима са курсева на које се шљу партијски подобни може дугорочно гледано да буде део плана за претварање МУП-а у страначку војску.
– нови Закон о полицији оставља толико места за злоупотребе положаја руководећег полицијског кадра када је реч о отпуштању „неподобних“ да се буквално може препричати и парафразирати у – могу да те отпустим како год хоћу, само ако не играш како ЈА свирам!
Ако и трунка ових сумњи има основа, онда би требало сви озбиљно да се забринемо и заинтересујемо за ову тему. Јер, таква полиција неће бити гарант наше и сигурности наше деце, већ инструмент у рукама владајуће гарнитуре, ма која она била. Да ли и даље мислите да проблеми радника МУП немају никакве везе са нама?
Информативна служба