Трећа и последња јавна расправа око новог закона о штрајку данас је завршена без резултата којим би послодавци, синдикати и радници били задовољни. После расправе која је трајала неколико часова, и низа конкретних предлога, донет је закључак да закон мора ићи на дораду, као и да без сагласности свих учесника несме ући у скупштинску процедуру!
Данас је у Палати „Србија“ на Новом Београду одржана трећа од укупно три јавне расправе које је организовало Министарство рада, запошљавања и социјалне политике у склопу програма овог министарства за доношење новог Закона о штрајку.
Због великог интересовања, а слабе организације, присуство је било ограничено на по два представника синдиката. Удружене синдикате Србије „Слога“ представљали су чланови Главног одбора Слоге – Владимир Радосављевић из Горњег Милановца и Миле Биочанин из Крагујевца.
Овога пута расправом је доминирало јединство синдиката да се овакав нацрт закона не подржи!
Посебно је интересантно да тзв. репрезентативни синдикати, чије су централе учествовале у изради Нацрта новог закона о штрајку, нису добили подршку својих чланова чији су представници жестоко критиковали и одбили Нацрт. После расправе која је трајала неколико часова, и низа конкретних предлога, донет је закључак да закон мора ићи на дораду, као и да без сагласности свих учесника несме ући у скупштинску процедуру!
“ Сам начин на који је спроведена његова јавна расправа, показује да наше друштво још увек није спремно да на прави начин одговори изазовима кризе која потреса нашу привреду. Овај Нацрт, као и најава новог Закона о раду је продукт жеља лобистичких група унутар послодавачких удружења и синдиката, која уместо стварања позитивне климе међусобног поверења на релацији послодавац – радник, наставља законско уобличавање и наметање најсуровије врсте неједнакости, у којој ће доминирати велика незапосленост, лако отпуштање и гашење радних места“ – рекао нам је Владимир Радосављевић, члан Главног одбора Слоге из Горњег Милановца.
Миле Биочанин, други наш представник, упозорио је да “ Они, који буду имали среће да раде, овакви закони им гарантују запосленост на одређено време, са малим платама, са пуно прековременог и неплаћеног рада, док ће малој и фаворизованој групи омогућити велике зараде и лагоднији живот у друштву у коме ће доминирати сиромаштво. Генерације презадужених грађана и радника Србије нам то никада неби опростиле, и зато ово нисмо могли подржати!“
Сложно!