Već viđeno, i po ko zna koji put do sada – Vlada odlučuje o minimalcu

BEOGRAD, 14. septembar 2015.- Zbog takozvanog neslaganja predstavnika reprezentativnih sindikata i poslodavaca, Socijalno-ekonomski savet (SES) ni danas nije usaglasio dogovor o visini minimalne cene rada po radnom času za 2016. godinu, pa će stoga Vlada Srbije kao medijator u utorak doneti svoj stav i odluku.

Već viđeno, i po ko zna koji put do sada!

Učesnici Socijalno-ekonomskog saveta Srbije: LJ. Orbović,N. Atanacković i B. Čanak

Međutim, u pisanom obrazloženju jednog od sindikata koji učestvuju u radu SES-a, kojim se pravdaju, više „peru“ pred članstvom i poniženim radnicima Srbije, navode da socijalni dijalog ne funkcioniše, da ne funkcionišu ni institucije koje treba da kontrolišu sprovođenje zakonskih i drugih obaveza, te da će, računajući na podršku svih zaposlenih u ostvarivanju njihovih prava  – morati da pribegnu i drugim načinima i metodama sindikalne borbe!?

Tako, ne navodeći kojim će to metodama i merama da urade, navode da se „iskreno nadaju“ da će i “sindikati“, misleći pritom na „Slogu“, biti sposobni da u ovom času ugovore i ostvare minimalnu cenu rada od najmanje 250 dinara po radnom času, a koliko smo u poslednjem saopštenju predložili.

Tvrde da je predlog demagogija i pronalaženje razloga za blaćenje njih, „reprezentativnih sindikata“ koji učestvuju u radu SES-a, i da mi nismo u stanju da, kao što i najavljujemo – to i ostvarimo.

U jednom se apsolutno slažemo sa njima, a to je da socijalni dijalog u Srbiji ne postoji i da ne funkcionišu institucije koje treba da kontrolišu sprovođenje zakonskih i drugih obaveza.

Kada je u pitanju kako ostvariti najmanje 250 dinara po radnom času, i odgovor i rešenje su jako jednostavni.

Za početak bi reprezentativni sindikati trebalo da izađu iz Socijalno ekonomskog saveta, da obaveste Međunarodnu organizaciju rada (MOR) da je socijalni dijalog u Srbiji farsa, prekinu svaki dalji dijalog sa vladom i poslodavcima i da se započne sveobuhvatna kampanja i priprema za otpočinjanje generalnog štrajka u Srbiji, i to sa više zahteva od kojih je prvi: udvostručavanje minimalne cena rada!

Zašto generalni štrajk?

Zato što su to radnicima i obećali, još 15.07.2014. godine, kada su doneli odluku o stupanju u generalni štrajk zaposlenih na teritoriji Republike Srbije, počev od 17. jula pa sve do povlačenja iz skupštinske procedure predloženih izmena i dopuna zakona o radu i penzijsko-invalidskom osiguranju.

Od tada do danas, nit je zakon povučen, niti je bilo ozbiljnije pretnje i generalnog štrajka.

Povučeni su samo radnici, ali za nos!

Dakle, rešenje postoji, nije to demagogija, i ne kritikujemo mi radi kritizerstva, već radi rešenja u kojima bi imali i našu punu podršku.

Ovako, sa učestvovanjem u radu SES-a, davanjem legitimiteta „lažnom pregovaranju i dogovaranju“, sindikati su akteri rijalitija „socijalni dijalog“, u kome su oni samo učesnici – statisti, gde se kao i u pravom rijalitiju za mišljenje uvek pita produkcija, u ovom slučaju Vlada Srbije.

A produkcija uvek može da kazni učesnika, smanjenjem i ukidanjem honorara, te mislimo da je to ono šta nekoga najviše boli!