БЕОГРАД, 14. септембар 2015.- Због такозваног неслагања представника репрезентативних синдиката и послодаваца, Социјално-економски савет (СЕС) ни данас није усагласио договор о висини минималне цене рада по радном часу за 2016. годину, па ће стога Влада Србије као медијатор у уторак донети свој став и одлуку.
Већ виђено, и по ко зна који пут до сада!
Учесници Социјално-економског савета Србије: Љ. Орбовић,Н. Атанацковић и Б. Чанак
Међутим, у писаном образложењу једног од синдиката који учествују у раду СЕС-а, којим се правдају, више „перу“ пред чланством и пониженим радницима Србије, наводе да социјални дијалог не функционише, да не функционишу ни институције које треба да контролишу спровођење законских и других обавеза, те да ће, рачунајући на подршку свих запослених у остваривању њихових права – морати да прибегну и другим начинима и методама синдикалне борбе!?
Тако, не наводећи којим ће то методама и мерама да ураде, наводе да се „искрено надају“ да ће и “синдикати“, мислећи притом на „Слогу“, бити способни да у овом часу уговоре и остваре минималну цену рада од најмање 250 динара по радном часу, а колико смо у последњем саопштењу предложили.
Тврде да је предлог демагогија и проналажење разлога за блаћење њих, „репрезентативних синдиката“ који учествују у раду СЕС-а, и да ми нисмо у стању да, као што и најављујемо – то и остваримо.
У једном се апсолутно слажемо са њима, а то је да социјални дијалог у Србији не постоји и да не функционишу институције које треба да контролишу спровођење законских и других обавеза.
Када је у питању како остварити најмање 250 динара по радном часу, и одговор и решење су јако једноставни.
За почетак би репрезентативни синдикати требало да изађу из Социјално економског савета, да обавесте Mеђународну организацију рада (МОР) да је социјални дијалог у Србији фарса, прекину сваки даљи дијалог са владом и послодавцима и да се започне свеобухватна кампања и припрема за отпочињање генералног штрајка у Србији, и то са више захтева од којих је први: удвостручавање минималне цена рада!
Зашто генерални штрајк?
Зато што су то радницима и обећали, још 15.07.2014. године, када су донели одлуку о ступању у генерални штрајк запослених на територији Републике Србије, почев од 17. јула па све до повлачења из скупштинске процедуре предложених измена и допуна закона о раду и пензијско-инвалидском осигурању.
Од тада до данас, нит је закон повучен, нити је било озбиљније претње и генералног штрајка.
Повучени су само радници, али за нос!
Дакле, решење постоји, није то демагогија, и не критикујемо ми ради критизерства, већ ради решења у којима би имали и нашу пуну подршку.
Овако, са учествовањем у раду СЕС-а, давањем легитимитета „лажном преговарању и договарању“, синдикати су актери ријалитија „социјални дијалог“, у коме су они само учесници – статисти, где се као и у правом ријалитију за мишљење увек пита продукција, у овом случају Влада Србије.
А продукција увек може да казни учесника, смањењем и укидањем хонорара, те мислимо да је то оно шта некога највише боли!