Београд, 07.03.2019.- Удружени синдикати Србије “Слога” поводом 8. марта, Међународног дана жена, с великом забринутошћу оцењују да се у Србији права жена све јаче нарушавају, а економска чак гурају на ниво с почетка 20. века.
Да је тако, потврђују непобитне чињенице да у Србији данас већина жена нема своју економску независност, што је по нама један од главних узрочника изложеношћу свих облика злостављања, од радног, физичког, сексуалног, до породичног насиља са трагичним последицама.
Огромна већина жена ради на пословима где се примају минималне зараде, а најугроженије су запослене у такозваној “шрафцигер индустрији”, мануелних послова на лепљењу и састављању каблова, индустрији обуће и одеће. Већина жена и даље има зараду и до 40 одсто мању од мушкараца, иако често раде исти посао.
А какве вредности држава, односто актуелна власт негује према женама, довољно је само поменути мизеран износ накнада за време породиљског одсуства, одсуства ради неге детета, или какав је однос послодаваца према женама које желе да се остваре као мајке.
Иако на месту председника владе од 2017. године имамо жену, очекивали смо да ће и њихова права бити подигнута на већи и виши ниво. Међутим, то изостаје. Уместо да буде покретач нове енергије и нова “хероина” на пољу заступања женских права, премијерка Ана Брнабић је очигледно само у сенци других који уместо ње одлучују.
Јер како објаснити случај лаборанткиње Данке Савић из Малог Зворника, која је због супруга синдикалца који се борио за права радника кажњена одмаздом тако што је са места лаборанта премештена на место чистачице, а потом на тежак физички рад у каменолому да ручно пребацује камен, о чему се цео свет чудио.
Или случај Марије Лукић из Бруса која је била жртва уцењивана и злостављања од стране бахатог политичког моћника из владајуће гарнитуре, која му се отворено супротставила и која и даље трпи невиђене притиске и претње.
И док премијерка о овим случајевима ћути или се вешто крије иза институција које очигледно већ дуже не раде свој посао, за Удружене синдикате Србије “Слога” Данка и Марија су те нове “хероине” у борби за права жена у Србији.
Баш као и све оне жене које су добиле отказ са посла, јер су храбро дигле свој глас против мобинга и злостављања на раду, посебно код страних “пеленашких фирми и предузећа” која не дозвољавају синдикално организовање, пристојне плате и нормалне услове рада.
Информативна служба
[divider]