Извор: Данас, 12. Јун 2016.
Аутор: Редакцијски коментар. –[divider]Радници једне од четири фабрике јужнокорејске компаније Јура у Србији недавно су, како сазнаје Данас, основали синдикат и предали захтев за његову регистрацију код надлежних органа.
Међутим, саговорници нашег листа нису хтели да обелодане у којој од четири фабрике Јуре ће бити основан синдикат док не добију решење о регистрацији од Министарства за рад, борачка и социјална питања. С обзиром на какав начин се Јура односи према својим запосленима, а нарочито према синдикалцима није ни чудо што су радници који су се определили за синдикално организовање опрезни.
Наиме, својевремено је у фабрици Јуре у Рачи отказе добило шесторо активиста Удружених синдиката Србије „Слога“, чиме је та синдикална организација у тој фабрици фактички нестала. Ако се узме у обзир да радници Јуре у Србији тврде да се њихова права константно крше, да трпе мобинг, психичко па чак и физичко малтретирање и то повеже са судбином оних који су се одлучили на оснивање синдиката, потврђује оцене да пословодство те јужнокорејске компаније не жели синдикалну делатност у својим производним погонима.
Да у Јури није све како „бог хоће“ потврђује и изјава министра за рад Александра Вулина да је инспекција утврдила „мање неправилности“ у тој компанији. Оно што је свакако проблематично јесте чињеница да се надлежни у држави веома ноншалантно односе према бројним притужбама радника о организованом мобингу и шиканирању запослених.
Тако се рецимо премијер Србије Александар Вучић веома брине што се таквим притужбама „терају страни инвеститори“, али с друге стране ниједном речју није забринут што Јура крши законе Србије и иако је донета званична одлука надлежних по том питању, одбија да на посао врати отпуштени синдикалце.
Колико су премијеру битне стране инвестиције, исто толико, ако чак не и више, он мора да води рачуна о интересима грађана Србије у које спадају и отпуштени синдикалци у Јури.
Чињеница је да Јура у Србији остварује профит, ужива повластице кроз субвенције које добија од државе и вешто користи то што су уговори о раду такви да већина радника мора да погне главу и ћути.
Због тога Влада и премијер имају обавезу да поруче пословодству Јуре да је доста са кршењем права радника, то јест грађана Србије.