Međunarodni ili svetski dan deteta, koji se 20. novembra obeležava širom sveta na osnovu Konvencije o pravima deteta koju je 1989. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, skreće nam pažnju da kao država i društvo nismo u potpunosti shvatili svoju ulogu prema deci, na probleme sa kojima se ona suočavaju, kao i na značaj svih onih koji učestvuju u njihovom odrastanju, posebno obrazovanju.
U Srbiji se nedovoljno, ili gotovo ništa ne čini na unapređenju položaja dece i njihovih temeljnih prava, posebno dece iz osetljivih i diskriminisanih grupa koja žive u siromaštvu. Deca trpe nasilje u porodici, školi, ulici.
Sve češće se radno angažuju na poslovima koji štete njihovom zdravlju i razvoju. Zbog ubrzanog socijalnog raslojavanja, deca iz siromašnih porodica se sve više isključuju iz obrazovnog sistema, posebno grupa sa hendikepom, a u porastu je i vršnjačko nasilje.
Posebno smo zabrinuti zbog povećavanja njihove agresivnosti prema onima koji ih vaspitavaju, na šta upozorava i nedavni incident u Tehničkoj školi u Trsteniku kada su učenici ponižavali profesorku, snimali mobilnim telefonom i delili na društvenim mrežama.
Moral kod mladih je ozbiljno urušen, sve više nam izmiče kontroli i odvodi nam generacije u nepismenost, agresivnost i svodi na nivo prostakluka, otimačine i sile jačeg, čemu danas svi svedočimo, a poput nojeva zabijamo glave u pesak.
Zato je zadatak svakog od nas da shvatimo da su mladi pokretači i kreatori svih budućih promena, da njihove potrebe mora da se čuju, a mi treba da ih saslušamo i pružimo im realnu podršku u svakom pogledu, kroz porodicu, sistem i društvo u kojem živimo.
Posebno moramo da obratimo pažnju na prosvetne radnike i da ih ne doživljavamo kao “dadilje” za čuvanje naše dece dok smo mi na poslu, a na državi, odnosno vlasti je da svima pruži adekvatnu podršku u kvalitetu života, što ona trenutno to ne čini, već nas sve zajedno gura u dublje siromaštvo i socijalno raslojavanje.
Informativna služba