Usvojen je ZOR. Bez javne rasprave, na silu uguran u Skupštinu i izglasan. Sad nam tumače da je narod glasao za kapitalizam (Dačić) i neophodne promene (Vučić).
Pri tome, glasanje se pominje kao odraz demokratije. U zemlji u kojoj Vučić vlada apsolutistički, idući uzduž i popreko iz jedne u drugu laž.
Zaobilaženjem institucija (SES) i formi (javne rasprave, referendumi) koje čine stub demokratije ova vlast je izgubila pravo da se na demokratiju poziva. Na izborni rezultat takođe, još odavno, jer je manipulisala izbornim obećanjima i radi sve suprotno onome što je obećavala. Time se u zemljama u kojima vlada demokratija gubi legitimitet stečen na izborima.
Vladimir Radosavljević
Otpora nema. Opozicije nema. Glasa naroda nema. Jedina realna opasnost po samovolju vladara je ležala u potencijalnom okupljanju naroda protiv usvajanja ZOR-a. I okupilo se narod? Koliko ljudi? Da je sreće i zdrave pameti, na ulici je trebalo da bude nekoliko stotina hiljada ljudi. Jedan od osnovnih razloga zašto to nije tako leži i u činjenici da su pred usvajanje ZOR-a u medijima isplivale neke činjenice o vođama sindikata. Slučajno? Ali, narod ne treba da se okuplja zbog vođa sindikata već zbog sebe i svoje dece pre svega. I dok je za vođe pojedinih sindikata bilo materijala koliko hoćeš, za neke ih je trebalo izmisliti. Za Predsednika SLOGE, pre svih.
Protiv usvajanja ovakvog ZOR-a najglasnije se borila SLOGA. Prvi smo podigli glas protiv toga. U decembru 2013. okupili smo oko 10 000 ljudi u protest protiv ovog zakona. U poslednjih nekoliko meseci bili smo izloženi političkom progonu, što je posvedočeno i u zaključcima Regionalne konferencije sindikata jugoistočne Evrope. Neposredno pred uguravanje zakona u Skupštinu, između USS SLOGE sa jedne, a SNS i Julinovih socijalista sa druge strane, vođen je skoro svakodnevni „rat“ saopštenjima. I pored pokušaja apsolutne kontrole medija od vladajućeg režima, istina je počela da se čuje i prenosi, najviše po nezavisnim portalima, ali sve češće i svim medijima, sve do RTS. Preko grupe ljudi pred samo usvajanje ZOR-a u SLOZI je pokušano izvođenje puča. Nadojeni ko zna kakvim obećanjima, a bez podrške u članstvu i organima sindikata SLOGE, odigrava se predstava nasilnog preuzimanja kancelarija i smenjivanja predsednika, od strane nekoliko ljudi iz Glavnog odbora i nekoliko iz neformalne grupe, koju su sami nazvali „osnivači“ – što je organ koji sindikat ne poznaje.
Predsednik Sloge se blati u javnosti zbog navodnih zloupotreba, a SLOZI nanosi ogromna šteta. Da li je nekome ovaj scenario poznat? Puč je naravno sprečen, pučisti počeli međusobno da se optužuju i „peru“ i okreću glavu ka inicijatorima cele ove ujdurme, očekujući pomoć.
Te pomoći neće biti, jer jadni ne shvataju da su iskorišćeni u dnevno političkoj igranci da nikome nije stalo do njih. Meni je njih žao. To su sve oni koje je predsednik godinama zaklanjao pred pritužbama članstva na njihov rad (neznanje i nerad) dok je sam radio za sve njih 25 sati dnevno. Vratili su mu ovako. Za šta je to, nego za žaljenje. Inicijatorima je za njih, kao i za sve nas, sasvim svejedno – njihov cilj je ispunjen – SLOGA je destabilizovana i naneta je šteta.
Ali, ZOR je nešto što ionako nismo mogli, ili teško možemo da sprečimo. Njegova primena osvestiće mnoge od onih koji nam nisu verovali da je to zakon koji se tiče svih, a ne samo zaposlenih, i zadire u samu srž nacionalnog opstanka. Eto, toliko je važan taj ZOR.
Kad počne da se primenjuje, narod će shvatiti. A SLOGA će biti tu, još jača i spremnija, očišćena od kukolja. I onda je pitanje, da li smo ovim mi u SLOZI dobili ili izgubili?
PIŠE: Vladimir Radosavljević