Усвојен је ЗОР. Без јавне расправе, на силу угуран у Скупштину и изгласан. Сад нам тумаче да је народ гласао за капитализам (Дачић) и неопходне промене (Вучић).
При томе, гласање се помиње као одраз демократије. У земљи у којој Вучић влада апсолутистички, идући уздуж и попреко из једне у другу лаж.
Заобилажењем институција (СЕС) и форми (јавне расправе, референдуми) које чине стуб демократије ова власт је изгубила право да се на демократију позива. На изборни резултат такође, још одавно, јер је манипулисала изборним обећањима и ради све супротно ономе што је обећавала. Тиме се у земљама у којима влада демократија губи легитимитет стечен на изборима.
Владимир Радосављевић
Отпора нема. Опозиције нема. Гласа народа нема. Једина реална опасност по самовољу владара је лежала у потенцијалном окупљању народа против усвајања ЗОР-а. И окупило се народ? Колико људи? Да је среће и здраве памети, на улици је требало да буде неколико стотина хиљада људи. Један од основних разлога зашто то није тако лежи и у чињеници да су пред усвајање ЗОР-а у медијима испливале неке чињенице о вођама синдиката. Случајно? Али, народ не треба да се окупља због вођа синдиката већ због себе и своје деце пре свега. И док је за вође појединих синдиката било материјала колико хоћеш, за неке их је требало измислити. За Председника СЛОГЕ, пре свих.
Против усвајања оваквог ЗОР-а најгласније се борила СЛОГА. Први смо подигли глас против тога. У децембру 2013. окупили смо око 10 000 људи у протест против овог закона. У последњих неколико месеци били смо изложени политичком прогону, што је посведочено и у закључцима Регионалне конференције синдиката југоисточне Европе. Непосредно пред угуравање закона у Скупштину, између УСС СЛОГЕ са једне, а СНС и Јулинових социјалиста са друге стране, вођен је скоро свакодневни „рат“ саопштењима. И поред покушаја апсолутне контроле медија од владајућег режима, истина је почела да се чује и преноси, највише по независним порталима, али све чешће и свим медијима, све до РТС. Преко групе људи пред само усвајање ЗОР-а у СЛОЗИ је покушано извођење пуча. Надојени ко зна каквим обећањима, а без подршке у чланству и органима синдиката СЛОГЕ, одиграва се представа насилног преузимања канцеларија и смењивања председника, од стране неколико људи из Главног одбора и неколико из неформалне групе, коју су сами назвали „оснивачи“ – што је орган који синдикат не познаје.
Председник Слоге се блати у јавности због наводних злоупотреба, а СЛОЗИ наноси огромна штета. Да ли је некоме овај сценарио познат? Пуч је наравно спречен, пучисти почели међусобно да се оптужују и „перу“ и окрећу главу ка иницијаторима целе ове ујдурме, очекујући помоћ.
Те помоћи неће бити, јер јадни не схватају да су искоришћени у дневно политичкој игранци да никоме није стало до њих. Мени је њих жао. То су све они које је председник годинама заклањао пред притужбама чланства на њихов рад (незнање и нерад) док је сам радио за све њих 25 сати дневно. Вратили су му овако. За шта је то, него за жаљење. Иницијаторима је за њих, као и за све нас, сасвим свеједно – њихов циљ је испуњен – СЛОГА је дестабилизована и нанета је штета.
Али, ЗОР је нешто што ионако нисмо могли, или тешко можемо да спречимо. Његова примена освестиће многе од оних који нам нису веровали да је то закон који се тиче свих, а не само запослених, и задире у саму срж националног опстанка. Ето, толико је важан тај ЗОР.
Кад почне да се примењује, народ ће схватити. А СЛОГА ће бити ту, још јача и спремнија, очишћена од кукоља. И онда је питање, да ли смо овим ми у СЛОЗИ добили или изгубили?
ПИШЕ: Владимир Радосављевић