ПИШЕ: Владимир Радосављевић.
Многи, чини ми се сасвим аргументовано, методе које владајући естаблишмент (при томе не мислим на актуелни, јер је по мом мишљењу он исти (уз одређене варијације и шминку) и непроменљив деценијама), не би ли устројио ово друштво по мери која му одговара, пореде са методама које су користили фашистички идеолози.
СРПСКА ПЕРСПЕКТИВА У МАГЛИ
Осим стандардних метода заглупљивања маса – што је данас, уз неограничен приступ мас-медија обичном пуку, далеко лакше чинити естрадизацијом свега и скретањем пажње са суштинских на небитне , вештачки преувеличане проблеме – „вођама“ је потребна и стална бојазност народа да му неко озбиљно ради о глави, и да га само пожртвовање, несумњив интелект и осећај да такве тежње на време идентификују, којом само владајућа елита располаже (дао им Бог), може од истог спасити. И ту долазимо до теме овог текста.
Владимир Радосављевић
Измирили смо се са светом: издали смо и продали Косово ради тог мира, измолили смо НАТО и Америку да нам опросте што су нас бомбардовали, беспоговорно узимамо све кредите које нам по ненормалним каматама удељују спасиоци из ММФ-а и Светске банке, чак смо показали добру вољу да и Арапима поклањамо оно што им нико нормалан не би поклањао –земљу, итд. Где онда пронаћи непријатеља на којег ће народ усмерити своје, сасвим оправдано и разумљиво, незадовољство?
Ако су нам сви пријатељи кога да осуђујемо што овако живимо? Чак је и подела око странака у народу почела да јењава, јер су странке показале ако не да су све исте, а оно бар да свака са сваком може, као и да је најлакше из једне прећи у другу. И онда, магови су се досетили! Заташкавајући бесмисленост аргумената којима се објашњавају „мере“ за спас српске економије и очигледну глупост у тумачењима типа да ће нам свима бити боље кад будемо још мање имали (па тако и трошили, а због тога и производили…) вође у „Квантни скок у бездан“ у јавност протурају кукавичје јаје – народе, за то што ви тако лоше живите криви су они који живе на државним „јаслама“. Ето га непријатељ! Лоциран је! То је стока (јер код нас се одувек стока хранила из јасала) која немилосрдно троши ваше паре. То су паразити који незаслужено отимају ваш, крваво зарађени, новац! У паразите спадају сви (осим пензионера који имају пензије више од 60 000 динара) – здравствени радници, просветари, запослени у култури, државном апарату… најбоље да се изделимо на оне који паре праве и оне који их незаслужено отимају, изађемо на неку ливаду и да се међусобно таманимо.
ДРЖАВНЕ ЈАСЛЕ – КАКО НАС ПРАВЕ СТОКОМ
Тако ћемо се мало издувати и биће нам лакше. Битно је само да се не досетимо да нас политичари, у спрези са тајкунима, банкарско-мафијашким лобијем и неолибералним крвопијама све заједно кувају у истом лонцу. Ако се тога досетимо, видећемо да је нас много више него њих и да би, да они нису толико алави, било свега довољно за све. А онда можда и схватимо шта нам је чинити. Можда закључимо и то да су све мирољубиве и споре опције, кроз деловање преко институција док не поумиремо и нестанемо, такође диктиране из истих кухиња, и да свака борба за своје интересе мора у себи садржати и то – БОРБУ!
Апелујем на све наше чланове који раде у „реалној привреди“ да не подлежу наметнутим поделама, већ да искажу солидарност са „буџетлијама“ који су нам итекако потребни. Пре свега, имајте на уму да ће судбина која се припрема радницима у државном сектору највише штете нанети онима који су најмање плаћени и најмање криви, а да ће се „велике рибе“ већ снаћи. Само заједно можемо се одбранити од овог зла.
Само СЛОГА свих нас –поданика и таоца политичке олигархије може нас од исте одбранити!