Izvor: Nezavisni nedeljnik, 18. januar 2016.
Autor: Dragana Dekić. – Uredila za onlajn, Informativna služba USS „Sloga“[divider]
Stan za radno mesto
Nesigurnost posla u jugoistočnoj Evropi polako ali sigurno postaje recept za robovski rad. Četvrt miliona od ukupnog broja formalno zaposlenih radi skraćeno ili povremeno, oni tehnički nisu u robovskom položaju ali su njihov veliki rezervoar.
Nezaposlenost i minimalna zarada od 200 evra teraju mnoge građane Srbije u inostranstvo. Neretko za bolje plaćenim poslom idu grlom u jagode, pa budu prevareni i rade u nemoguće lošim uslovima za male dnevnice, a često im rad i ne bude plaćen.Nisu oigurani i obezbeđeni u slučaju teške povrede, a kako je država nemi posmatrač angažmana za rad u inostranstvu koje organizuju poslodavci, dolazi i do katastrofalnih ishoda poput šest srpskih radnika koji su stradali u požaru na severu Rusije.
Koliko su ljudi u Srbiji nezaštićeni, pokazuje nedavni slučaj dvojice radnika koje je voz zgazio dok su postavljali kablove, da bi se ispostavilo da su radili na crno u privatnoj firmi. U sve većoj ugroženosti prava radnika, ozbiljan problem postaje i mobing, uglavnom u državnim ustanovama, a posle policijske službenice, proteklih dana je i jedna vaspitačica izvršila samoubistvo zbog zlostavljanja nadređenih.
Finanskijski direktor Samsunga u Srbiji pretukao je u Beogradu službenicu koja je zbog povreda potražila pomoć u zemunskoj bolnici. Korporacija Jura koja je u rači kod Kragujevca otvorila pogon i dobila od države subvencije od 4.500 evra po zaposlenom, kako tvrdi predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović, ubrzo je krenula u maltretiranje i otpuštanje radnika.
On podseća da su se 2011. radnici žalili da ih je menadžent Jure tokom obuke udarao drvenim i metalnim žipkama i delio otkaze.
Žene su padale u nesvest zbog vrućine, vraćali su ih na posao čim bi se osvestile, a država Srbija to nije kaznila – priča Veselinović za „Nezavisni nedeljnik“.
Problem je, prema njegovim rečima,što strani investitori u Srbiji idu na tzv. šrafciger industriju, kao što je spajanje kablova i šivenje odeće… Dražava im da novac, a oni podignu halu usred livade, rade dok imaju interesa, pa sele kapital iz Srbije.
Osim sa investitorima iz Nemačke i SAD koji imaju pristojan socijalni dijalog sa radnicima, ostali poput grčkih i italijanskih su teški za saradnju, ne daju da se formira sindikat i prete radnicima. Isti problem je i sa srpskim tajkunima koji su pokupovali neka preduzeća -kaže on, ukazujući da država Srbija ne reaguje na tovrlo problematično ponašanje.
Prekarnošću ili robovskim radom koji postaje svakodnevnica u Srbiji bavio se srpski Centar za razvoj sindikalizma. Njihovo istraživanje pokazuje da je uz drastični pad zapošljavanja i visoku stopu nezaposlenosti u sivoj zoni oko 700.000 radnika koji tehnički nisu u robovskom položaju, ali su njihov veliki rezervoar.
Ako se uključi rad na određeno, povremeni poslovi, agencijski rad, često bez ikakvih formalnih ugovora, četvrt miliona od ukupnog broja formalno zaposlenih radi skraćeno ili povremeno – navodi jedan od autora te studije Srećko Mihajlović za naš nedeljnik.
Dokle ide obest nad radnicima ukazala je i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata obavestivši pre pola godine javnost da je kompanija iz Pojata za radno mesto tražila uknjižen stan.Ministarstvo rada je osudlo taj nelegalan potez, ali se nije smatralo nadležnim za kažnjavanje vlasnika firme.
Radnike, prema rečima čelnice ASNS Ranke Savić, nema ko da štiti, jer kapitalu i državama ne odgovaraju jaki sindikati, pa je na delu trend njihovog gušenja.
– Novo vreme donelo je i kategoriju rada na određeno vreme, pa je nesigurnost posla i naš i opšti trend – kaže čelnica ASNS-a.
Ističe da je u Srbiji mnogo gora nego u Evropi, a slična je u istočnoevropskim zemljama, poput Mađarske i Poljkse, ali i Hrvatske i Slovenije, gde radnici sve više postaju obespravljeni robovi jer te bivše komunističke zemlje nemaju sistemska rešenja.
-Posledica je mnogo,. Čest prekovremeni rad i rad vikendom, otkaz bez otpremnine i posledica po poslodavce, pa rad na određeno vreme koji se produžava i do 10 godina, što radnike čini još nesigurnijim. Sve je podređeno kapitalu i profitu, a o zaposlenima i njihovim pravima niko ne razmišlja – pojašnjava naša sagovornica.
-Na zapadu neko, iako nema stalan posao, može da poseduje kreditnu karticu i uzima kratkoročne kredite. U Srbiji ne, pa naši građani koji rade na određeno, a neretko i neprijavljeni odažu brak i proširenje porodice, jer ne mogu da reše stambeno pitanje.
Sindikati u politici
Svetski trend nesigurnosti radnika je u funkciji krupnog kapiata, a za njihov sve lošiji položaj i udar na sindikalizam, odgovornost je na Međunarodnoj organizaciji rada koja ima prevaziđeni način rada, nekoristan radnicima. Međunarodna organizacija rada počela je da funkcioniše kao političke organizacije sa dobro plaćenim radnim mestima – kaže predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
Tipovi modernog radnika ( Izvor Centar za razvoj sindikalizma)
- zombi model: pasivno prihvatanje stanja prekarnosti. Ključ je poslušnost. Trpi i ćuti.
- model zanešenjaštva ili izmišljeni indentiteti, a po cenu života. Ne zna ni gde će, ni ko je!
- model formalne adaptacije -konformizacija . Navikavaj se. Prilagodi se. Uklopi se.
- model stvarne adaptacije. Daj ono što se traži. Budi onakav kako oni hoće.
- model bekstva u socijalnu patologiju. Kradi, laži, maži.
- model individualnog otpora. Bori se sam i za sebe.
- model kolektivnog otpora. Bori se zajedno sa drugima i za druge.
- model plebejske pobune – pobuna usamljene gomile.
