Београд, 17. јул 2015. – Закон о раду чије је измене Скупштина Србије усвојила 18. јула 2014. године уназадио је радничка права. У симбиози са економском кризом и мерама базираним на елементима рестриктивне штедње повећао је степен опште депресије у српском друштву.
Применом закона, запослење у Србији на неодређено време постало је мисиона именица, запослење по уговору срећа равна лутрији, надничење и рад без пријаве врста обичајног права, а висина плате и пензије средство за пуко преживљавање.
Законом о раду су угрожени сви који су у систему света рада, посебно радници у приватном сектору чија је минимална цена рада испод сваког људског достојанства и као таква доказано једна од најмањих у региону и Европи.
Ефикасност закона је готово невидљива у очекивањима привреде да ће након што омогући лакша отпуштања радника привући нове инвестиције, отворити нова радна места и тиме лакше превазићи економску кризу.
Кризи се, међутим, крај не назире, а у недостатку одговора како је решити, свет капитала и политике све више посеже за рестриктивним мерама уштеда у своју корист и на штету радника.
Смањују се зараде, радници отпуштају као технолошки вишак, а обим послова пребацује на преостале запослене који ћутке у себи трпе и настављају да раде под пуним оптерећењем и у страху да ће и они изгубити колико – толико некакву егзистенцију за себе и своје породице.
Уколико се овакав, за нас негативан тренд настави, уколико се нешто хитно не учини по питању економског стандарда, бојимо се да ће српски радници мотивисани бегом од сиромаштва, заједно са мигрантима Блиског истока рушити зидове Европе у потрази за бољим животом.
Информативна служба