SLOGA: Bojković da se izvini!

Beograd, 9. februara 2016. godine – Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ najoštrije protestuju zbog izjave Bojana Bojkovića, člana Nadzornog odbora Železare Smederevo i njegove formulacije da su „Napadi na Železaru Smederevo ravni izdaji zemlje“, traže odgovornost za izgovorenu reč i javno izvinjenje građanima Srbije.

Ako je ikome više stalo do opstanka Železare, onda je to sigurno nama kao sindikatu koji se bori za svako radno mesto, posebno što je i naš predsednik sindikata Željko Veselinović treća generacija u porodici koja je svoje najbolje godine ostavila u najstarijoj srpskoj čeličani.

Od gospodina Bojkovića, kao nekoga ko se predstavlja međunarodnim stručnjakom smo očekivali mnogo više od nevešte retorike za koju smo mislili da je ostala negde u istoriji, kada se svaka kritička misao prema lošim potezima vlasti i nečijoj odgovornosti rešavala etiketiranjem izdajnika.

Za pitanja koja traže odgovore, poput transperentnosti ugovora i novca kojeg svi građani Srbije odvajaju za nečiji rad, odgovoran je i sam Bojković, budući da imamo najavu da se pregovori i potpisivanje ugovora sa kineskim investitorom očekuju pre kraja aprila meseca, uoči najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora.

Imamo pravo na sumnju da se možda radi o marketinškom predizbornom potezu, jer je Železara Smederevo godinama bila eksponirana od svih vlasti, do te mere da je pretvarana i u pogone za proizvodnju pečurki.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ podržaće svaku privatizaciju i rešenje koje znači opstanak srpske čeličane, ali i istovremeno i upozoravamo da bi ugovor sa kinezima mogao biti najgora opcija, jer se model azijatskog kapitalizma u Srbiji do sada pokazao lošim za radnike, s obzirom da postoje primeri gde zaposleni  trpe poniženja do te mere da im se čak onemogućava odlazak u taolet, a da država to sramno toleriše.

Za nas je važno da država ima čvrst i nepokolebljiv stav da se srpska čeličana očuva  po svaku cenu, pa makar i daljim upumpavanjem novca u nju, ali na najtransparentniji način, jer je to jedina mogućnost reindustrijalizacije Srbije, šansa za opstanak nekih preduzeća i otvaranje novih fabrika gde bi radnici imali posao, a samim tim i šansu da dostojanstveno i bez poniženja žive.

Informativna služba