Извор: vesti-online.com
Аутор: Д.Декић.-[divider]Неједнакост прихода у Србији је већа него у било којој земљи ЕУ, али и у Македонији и Турској, показују извештаји европског статистичког завода Еуростат.
Плату мању од просечне у Србији прима чак 66,7 одсто запослених или око милион људи. При томе, сваки пети радник зарађује мање од 200 евра, а ретки зарађују баснословне суме. Попут Душана Бајатовића, директора највећег државног губиташа Србијагаса.
[divider]Србија рекордер
ЕБРД је уложила је 10 милијарди евра у 600 пројеката на Западном Балкану.
Србија 4,7 милијарде евра
БиХ 2,1 милијарде
Македонија 1,6 милијарди
Албанија 1 милијарда[divider]
Према последњим расположивим подацима, он уз има још три функције с укупном зарадом од 2,5 милиона динара или око 21.000 евра. Близу је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић која не открива висину плате, већ каже само да је сразмерна њеној функцији, али последњи подаци говоре да инкасира око 5.000 евра сваког месеца.
Међу шокантном српском статистиком је и податак Републичког завода за статистику да је скоро 350.000 радника у новембру прошле године примило нето плату од свега 25.000 динара или 210 евра. Коначно је обнародована и такозвана медијална зарада, према којој једна половина запослених прима више од 36.788 динара (309 евра), а друга мање од тог износа.
Ни хумано, ни одговорно
Према речима председника Уједињеног гранског синдиката Слога Жељка Веселиновића, ови поразни подаци јасно укказују да српско друштво чини већим делом сиромашно становништво, док свега један одсто грађана држи две трећине богатства, и то државног и приватног капитала.
– То значи нисмо социјално одговорна држава ни хумано друштво – оценио је Веселиновић за „Вести“.
[divider]Повишице само јавном сектору
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је раст БДП-а у јануару према првим проценама био 4,2 одсто. Он је додао да ће се догодити највећи раст пензија и плата у јавном сектору ако се такав раст БДП-а одржи у првом кварталу ове године. О платама у приватном сектору није говорио.
Партијским функционерима са огромним платама наш саговорник додаје и шефа посланичког клуба напредњака Александра Мартиновића. Наиме, медији су открили да је он на пет функција за које прима исто толико плата. У истом колу, каже Веселиновић, налазе се и друге Мартиновићеве страначке колеге.[divider]
Радницима само увреде
– Грађанима се са врха власти поручује да су лењи и нерадници, да морају да стежу каиш и на њима се штеди. При томе неки из владајућих партија примају месечно колико радник заради за пет година – огорчен је први човек Слоге због овакве ситуације коју назива срамотном.
Републички завод за статистику у сарадњи с Пореском управом коначно је стекао услове да објави податке о најчешће исплаћеној заради, као и о средњој. Тако сада добија податке о обрачунатој, уместо о исплаћеној плати. Такође, раније је тиме било обухваћено 800.000 запослених, а сада 1,85 милиона, дакле сви за које се уплаћују порези и доприноси.
Паре Балкану уместо Турцима
Немачка штампа пише да је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) тежиште активности пребацила на Западни Балкан, пошто је приступ Турске Европској унији постао пропала ствар.
Додаје се да инвестиције у економије Србије, Црне Горе, Македоније, Албаније, БиХ и Косова износе годишње више од 560 евра по становнику. Поређења ради, у Пољској, Мађарској, Хрватској и балтичким земљама инвестиције износе 330 евра по становнику.
[divider]Дактилографу 2.000 евра
Веселиновић указује да је град Београд потписао уговор за спалионицу смећа коју ћемо да плаћамо у наредне три деценије по 50 милиона евра годишње.
– У тој фирми ће директорска плата плата бити 22.000 евра, а плата дактилографа 2.000, мада би требало да је то занимање из прошлог века престало да постоји са повлачењем писаћих машина из употребе. Ето како се велики новац испумпава за ухлебљење партијских кадрова, а при томе се прича како су наши грађани лењи – каже Жељко Веселиновић.[divider]
Предузећа на Балкану могу да рачунају на повољне кредите ЕБРД, на пример, за пројекте хидроцентрала. И Европска инвестициона банка (ЕИБ) у Луксембургу је појачала своје ангажовање на Западном Балкану. Она је тамо од 2007. поделила око седам милијарди евра, а само прошле године 548 милиона. Ове године у Србији су већ потписани уговори о новим кредитима и наменској финансијској помоћи од 347 милиона евра.
[divider]Пораст беде
Економиста Драган Радовић подсећа да је министар финансија Душан Вујовић крајем 2016. године говорио о буџету и рекао да 750.000 радника прима минималац или плату једва изнад минималне. Према Радовићевим речима, такве сиротиње међу запосленима 2013. године било је 400.000, па је јасно да је у држави порасла пореска недисциплина.
– Ако расте рад на црно, онда је питање одакле потиче раст просечне плате на нивоу Србије? Да ли су у друштвеном сектору плате значајно порасле и како је то могуће ако постоји забрана повишица у јавном сектору – питања су на која Радовић тражи одговор државе.[divider]
…