Министарство привреде Републике Србије, одложило је данашњи састанак са представницима Српског синдикалног фронта, раније договореног у вези почетка преговора око формирања нове Радне групе за израду Закона о раду у којој би ушли и представници фронта, синдиката који окупљају више од две трећине запослених у Србији.
Отказ састанка је уследио јуче, након “хитног” састанка министра Радуловића са Љубисавом Орбовићем и Браниславом Чанком, лидерима синдиката који су само два дана пре тога изашли из Радне групе за Израду Закона о раду, тражили његову смену, јер како су навели „свакодневно подноси рапорт интересним групама, не ствара амбијент за рад, развој и запошљавање, као ни услове за функционисање привреде“.
А ни сам министар привреде Радуловић није био ништа бољи у својим оценама за ова два синдиката.
Он је рекао да министарство неће одустати од промена закона, да неће поднети оставку под притиском, као и да неке одредбе Закона о раду које говоре о репрезантативности синдиката треба мењати, јер ова два (ССС И УГС Независност) не желе ни са ким да деле ту репрезентативност.
Та чаробна и магична, а у исто време и проклета српска реч “репрезентативност”, која је постала симбол зла за српског радника и привилегија за синдикалне функционере удомљене широко по разним управним одборима и Социјално економском савету, очигледно је уплашила функционере ова два синдиката, па су брже боље отрчали да се братски измире са човеком кога су само два дана пре тога смењивали, али и да се договоре да ће од понедељка наставити даљи рад уколико се питање репрезентативности синдиката остави по страни и игнорише Српски синдикални фронт.
Било како било, отказивање данашњег састанка са представницима ССФ од стране министра Радуловића и његових сарадника, након свих ових потеза можемо тумачити само као обично “шибицарење”, јер уместо да у духу договореног и настојања да се у Србији уведе ред и коначно реши и уреди законом синдикална сцена, још једанпут добијамо репризу ниских удараца власти и синдикалних петоколонаша, у дугој и маратонској серији уништавања српске радничке класе и бацања у окове империјалистичких сила што ће се убрзо и видети и осетити.
Народна изрека каже: Ко с’ ђаволом тикве сади, о главу му се обијају!
УСС Слога никада неће пристати на законе и решења која се намећу покраденом, обесправљеном, погаженом и пониженом раднику.
Сложно и идемо даље…