Аутор: Radnik.rs , 15. јун 2015.- [divider]
Радници на сезонским пословима у Србији немају никакву заштиту нити права, а овакав рад често подсећа на ропски
Процењује се да у Србији ради око 100.000 радника на сезонским пословима. Овај број је немогуће проверити зато што махом раде на црно добијајући посао по принципу „ја тебе знам, ти мене”. У таквим условима њихова основна права – од права на минималну зараду преко одговарајућег радног времена до заштите на раду – углавном се грубо крше.
Претходних недеља јавност у Србији је сазнала “из прве руке” како изгледа радни дан једног сезонског радника. Милица Лупшор из Зрењанина, која већ неколико година ради сезонске послове, поделила је своје искуство и испричала да сезонци често раде по 10-11 сати за 1.000 динара, плаћајући сами превоз до “радног места” а да им послодавци чак ни воду не обезбеђују. Како је објаснила, дешава се и да газде запосле мушкарце чији је једини задатак да терају сезонце да још више раде.
– Један послодавац је запослио момке да вичу, урлају на жене које скупљају шаргарепе у њиви, ако покушају да се усправе, јер оне раде у клечећем положају. Ако било која од њих за тих осам, девет, десет сати покуша да се усправи, он приђе, каже јој гомилу ружних речи, и прети одузимањем дневнице, и каже јој ако се још једном усправи, да сутра неће доћи, испричала је Лупшор за Радне жене.
Прича Милице Лупшор прошла је незапажено у јавности, а Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања огласило се тек након што је синдикат Слога проследио саопштење медијима у којем наводи да нови Закон о раду претвара сезонске раднике у “радну снагу о којој нико не брине”. Министарство је такође “реаговало” саопштењем истичући да Закон о раду, преко уговора о раду на одређено и уговора о привременим и повременим пословима, штити права сезонских радника.
Жељко Веселиновић, председник Слоге, овај одговор Министарства рада види као „прање од одговорности”
– Волео бих да ми покажу један једини пример уговора о привременим и повременим пословима који је склопљен са неким сезонским радником, каже Веселиновић. Он даље објашњава да сезонци раде на црно, у условима које нико не контролише, без икакве заштите. Поред ниских и нередовних зарада, сезонци наилазе на газде који не дозвољавају паузе и не обезбеђују ни минимум заштитне опреме, што је посебно опасно за грађевинце.
– Држава и политичари злоупотребљавају ове раднике. Када је потребно да се покаже да је незапосленост опала, држава их убаци у статистику и изађе са подацима о смањењу незапослености. Оно што је потребно јесте донети посебан закон по узору на Хрватску, који би јасно дефинисао права сезонаца и који би им омогућио да поред зараде имају и основну здравствену заштиту, објашњава Веселиновић.
Да сезонски радници немају никаква права слаже се и социолог Срећко Михаиловић, поготово у условима у којима судбина ових радника зависи од договора између “предрадника”, особе која организује сезонце, и послодавца који их унајмљује.
– Сезонски радници се не организују сами, већ их организује неко други. Они тако постају радна снага на лизинг, односно радници за изнајмљивање, објашњава Михаиловић. Међутим, по његовом мишљењу основно питање које треба поставити јесте зашто синдикати нису присутни међу сезонцима.
– Окривити саме раднике за положај у коме су је бесмислено. Јасно је да ти људи морају “добровољно” да раде за било које паре под било каквим условима, истиче Михаиловић.
Повреде међу сезонцима су честе, од лакших до тежих и са смртним исходом. Пошто сезонци немају никакав уговор склопљен са послодавцем, ни радници ни породице не могу да наплате никакву одштету већ морају да лажу о околностима које су довеле до повреде. „Било је случајева да је жена изуједана од стршљена, више недеља провела у Ургентном центру, сваки дан на инфузији, зато што је алергична на то, а морала је да слаже, није смела да каже да јој се то десило на њиви, већ је рекла да јој се то десило у дворишту”, испричала је Милица Лупшор.
[divider]Искуство суседа
У Хрватској сезонски радници у пољопривреди склапају са послодавцима типски уговор о сезонском раду за обављање привремених, односно повремених сезонских послова. Услов за склапање уговора јесте предаја и прихватање вредносног купона који купује послодавац и на основу кога плаћа допринос за пензијско и здравствено осигурање за радника. Цена овог купона није велика, а истовремено обезбеђује основну заштиту радницима.[divider]