Београд, 23.08.2017. – [divider]Јучерашња најава да ће Социјално-економски савет до 15. септембра постићи договор о „минималцу“ за 2018. годину је наставак фарсе и глуме трипартитног социјалног дијалога, кад се добро зна да ће коначну одлуку донети један човек, Александар Вучић, и то потпуно нелегитимно, будући да према законским овлашћењима које има са позиције председника државе то не спаде у његов посао.
Да све иде у том правцу може се закључити из изјава председника Србије којима он и даље делује са позиције председника Владе, најављује повећање зарада до краја године, па је самим тим нејасна садашња позиција премијерке Брнабић од које јавност са правом очекује такву врсту одговора.
С друге стране, веома је интересантан и предлог колеге Зорана Стоиљковића, председника Уједињених гранских синдиката “Независност” и члана Социјално-економског савета изнетих у јавности након јучерашњег састанка Савета да минимална цена рада треба да буде повећана од 10 до 15 одсто.
Било би јако важно да Стојиљковић објасни јавности на основу којих параметара је израчунао тај максимум до 15 одсто, с обзиром да и сам каже да цена од 130 динара по сату не обезбеђује ни покривање трошкова минималне потрошачке корпе.
Можда је за 10 до 15 одсто поскупела кафа у мензама појединих факултета где колега предаје, или надокнада у такозваним “синдикалним школицама”, али никако не може бити предлог за повећање минималне цене рада, зато што се у Србији не може живети ни са просечном платом, а камоли са минималцем којег често нередовно и са закашњењем прима више од 500.000 екстремно сиромашних радника.
Стога, за колеге из Савеза самосталних синдиката Србије и УГС “Независност” који годинама егзистирају у Социјално-економском савету било би поштено да из њега одмах иступе и тако престану са подршком аутократији и глуматању “социјалног дијалога”, јер је свима јасно да из те глуме на уштрб сопственог чланства црпе себи само личну корист у виду надокнада за статирање улоге синдикалних икебана.
Информативна служба
…