Home » OBAVEŠTENJA » Radnik u centru novog predloga Zakona o radu

Radnik u centru novog predloga Zakona o radu

O novom modelu ovog propisa koji su napravili domaći stručnjaci za radno pravo, sa namerom da budu ispravljeni nedostaci važećeg i poboljša položaj zaposlenih, javnost će moći da vidi početkom decembra.

Više neće biti zloupotrebe rada po ugovoru, kao što je dosad bilo. Neće postojati mogućnost da radnici rade po pet, deset, čak i više od 15 godina po ugovoru, nego maksimalno godinu dana, dva puta po šest meseci, posle čega moraju da dobiju rešenje za stalno.

Probni rad moći će maksimalno da traje tri meseca. Ukoliko poslodavac za to vreme ne bude mogao da oceni da li je neki radnik zadovoljio normu ili nije, nema potrebe da ga „drži” na poslu po ugovoru narednih deset godina.

Minimalna zarada biće definisana tako da mora da pokriva minimalnu potrošačku korpu, a biće povećane i dnevnice za prekovremeni, rad nedeljom i praznikom.

To su, ukratko, neka od rešenja novog predloga zakona o radu koji je u dogovoru sa Udruženim sindikatima Srbije „Sloga” urađen po modelu Centra za dostojanstven rad i „Ulof Palme” centra u Srbiji. Alternativni zakon o radu, koji bi trebalo da ispravi nedostatke važećeg i poboljša položaj radnika, bolje definiše oblasti koje se tiču prava i obaveza zaposlenih, biće prosleđen Ministarstvu rada i upućen na javnu raspravu ovog meseca, kada sindikati planiraju da pozovu sve ostale „kolege”, ali i građane, predstavnike ministarstva, partija, udruženja, nevladinih organizacija, da se uključe i sugestijama utvrde konačni model zakona.

Željko Veselinović, predsednik „Sloge”, naglašava da su ovaj predlog zakona radili najeminentniji stručnjaci za radno pravo u Srbiji.

Željko Veselinović

– Alternativni zakon o radu nije samo spisak naših lepih želja, već je usklađen sa našim i evropskim radnim zakonodavstvom, manje-više predstavlja kombinaciju različitih zakona iz evropskih zemalja. Koristili su se delovi propisa iz Švedske, Nemačke, Hrvatske, tako da niko ne može da kaže da je to neki zakon koji će da otera investitore. Naprotiv, ako žele da poštuju sve ono što je normalno u jednoj državi imaće jasnije propise – uverava Veselinović i podseća da je važeći zakon donet 2014. oktroisano, bez javne rasprave, kao i da su efekti posle osam godina katastrofalni.

– Novi zakon trebalo je da bude donet još prošle godine, ali je pandemija stopirala planove države. Sada se ponovo priča da će početi da se radi krajem naredne godine i da će biti usvojen početkom 2023. Takav će zasigurno biti više po meri kineskih kompanija i stranih investitora, ostaće antiradnički, na njemu će se, kao i prošli put, raditi u nekim stranim privrednim komorama. Baš zbog toga smo i odlučili da državi odmah ponudimo alternativu na kojoj su radili najpriznatiji domaći eksperti – naglašava on.

Novim zakonskim predlogom, prema njegovim rečima, definisan je i mnogo veći stepen zaštite za osetljive kategorije: žene, trudnice i porodilje, samohrane roditelje, a predloženo je i povećanje plaćanja prekovremenog i noćnog rada.

– Rad nedeljom se ukida, ukoliko nisu poslovi neophodni za vitalno funkcionisanje države, i moraće biti plaćen 300 odsto. Svaki poslodavac ukoliko želi da angažuje zaposlene u tržnom centru, moraće da mu plati tri dnevnice za jedan dan – nabraja Veselinović.

Novi predlog ima 374 člana

Da je novi predlog sveobuhvatniji, jer se sastoji od čak 374 člana koji, pored onog što uređuje i aktuelni Zakon o radu, uređuje i oblasti iz zakona o agencijskom zapošljavanju, o štrajku, inspekcijskom nadzoru, socijalno-ekonomskom savetu, mirnom rešavanju radnih sporova, smatra Ljubinka Kovačević, profesorka radnog prava na Pravnom fakultetu.

Prof. Ljubinka Kovacević

– Trenutno se pojedina radnopravna pitanja izvlače i uređuju posebnim zakonima, a mesto im je u Zakonu o radu. Novi model je zato neka vrsta kodifikacije radnog zakonodavstva, a to je važan zaokret. Tekst predloga usklađen je sa međunarodnim standardima koje je naša država već ratifikovala kroz brojne konvencije i direktive EU. Nudi rešenja za one koji zasnivaju radni odnos, ali i za one koji rade van radnog odnosa. U srcu modela je radnik – napominje ona, i dodaje da se njime uređuje i postupak zasnivanja radnog odnosa u privatnom sektoru, jer u aktuelnom zakonu ne postoje iscrpne odredbe koje bi se ticale postupka zapošljavanja, za razliku od zapošljavanja u javnim službama.

– Prvi put dobijamo i definiciju rada na daljinu. U važećem zakonu nema te definicije i nema razlike između rada od kuće i rada na daljinu. Novi model određuje delikatna pitanja i oko nadzora nad radom zaposlenih koji rade na daljinu, odgovornosti za štetu… – nabraja prof. Kovačević.

Izvor: politika.rs, autor: Marija Brakočević, link do članka/-/

 

 

About sloga

Udruženi sindikati Srbije „SLOGA“ su osnovani početkom 2008 godine od grupe sindikalnih aktivista nezadovoljnih radom postojećih sindikata.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Skip to content