Пред нама је 1. мај . На Првом конгресу 2. Интернационале одржаном 1889.године одлучено је: „Први мај је заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност“. Овај дан је одређен у знак сећања на трагичну погибију четворице чланова синдиката током радничких протеста у Чикагу 1886. год. као и четворице анархосиндикалиста који су због ових протеста ухапшени, а годину дана касније и погубљени. Протести су организовани са захтевом за поштовање осмочасовног радног времена.
ЖИВЕО ПРВИ МАЈ,
МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА!
Поставља се питање – на који начин је најадекватније обележити овај дан у Србији? У Србији у којој данас, 130 година после трагичних Чикашких протеста, осмочасовно радно време за многе представља идеал. За оне срећније и малобројније, који су запослени, идеал јер раде далеко више од 40 сати недељно, и још више за незапослене, којима је и само запослење идеал. У Србији у којој је загарантована минимална зарада најнижа у свету, недовољна за покривање четвртине потрошачке корпе, дакле средстава неопходних за пуко преживљавање! У Србији у којој су, непосредно пред обележавање нашег празника, именовани нови сазив Парламента и Влада, коју предводе они који су нам најавили још ниже зараде, још више рада и још више отпуштања. На који начин се обратити онима, којима би по неписаним правилима парламентаризма, било пристојно дати 100 дана да искажу своје намере и способности?
Имајући све ово у виду, Удружени синдикати Србије СЛОГА су одлучили да ове године, иако смо то чинили од свог оснивања, не организују протестну шетњу поводом 1. маја. Нама није потребно 100 дана да бисмо схватили намере и способности ове нове-старе Владе. Нама је јасно да нам предстоји тешка борба у одбрани наших права и заједничке имовине против политичких експонената експлоататорских и империјалистичких интереса крупног капитала. Пред нама је довршавање неолиберално – Фридмановских метода потпуног поробљавања наше земње и нас самих, користећи се доктрином која друштва након ратова, природних катастрофа и терористичких претњи види као лак плен, подложан свакој врсти манипулације. Ради остваривања својих циљева потпуне приватизације јавних добара и ресурса, њихови следбеници и заступници у нашој земљи су већ најавили доношење поробљавачких закона, „Шок терапију“ и приватизацију Телекома, ЕПС, комуналних предузећа и некада моћних, а после вишегодишње управе Државе над њима поклеклих, великих предузећа у реструктуирању. Све то уз масовна отпуштања радника.
Удружени синдикати Србије СЛОГА ће се против свега претходно наведеног борити свом снагом. У тој борби, биће нам потребни сви ресурси и сваки члан. Та борба ће уследити ускоро! Имајући ово у виду, а пре свега и чињеницу да већина чланова нема новца ни за најосновније животне потребе, те би изискивање од њих трошкова за долазак на парадно демонстрирање било пре свега неумесно, донели смо овакву одлуку. Када дође време за то, позваћемо их на протесте са конкретним поводом. То ће бити протестими праћени димом сузавца, а не димом роштиља, како су многи навикли да обележавају овај дан!
УДРУЖЕНИ СИНДИКАТИ СРБИЈЕ “СЛОГА“