ГЛОБАЛНИ ПРОБЛЕМ НА ВИДЕЛО ИЗНОСИ ПРОБЛЕМЕ КОЈИМА СУ И РАДНИЦИ ИЗЛОЖЕНИ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ
ПИШЕ: Владимир Радосављевић, подпредседник УСС „Слога“
Актуелна пандемија нас је све као појединце, народе, класе, државе… па и синдикате, довела у ситуацију коју први пут доживљавамо и којој се, у ходу, прилагођавамо. Оно што је већ сада потпуно извесно је да свет после овога неће остати исти, као и чињеница да ће економски ефекти ове кризе бити катастрофални. Цех таквих очекиваних ефеката ће, као и увек, највише осетити мале и најсиромашније државе и наравно – радници. То је оно о чему ми, синдикални активисти, морамо размишљати у будућности.
Ова пандемија је на видело изнела (и тек ће изнети) сво зло које су глобализација и неолиберални капитализам донели човечанству, ширећи се претходно као епидемија којој се нисмо успели одупрети. То зло се најпре огледа у немоћи држава ( и непостојању воље оних који у име њих владају) да се заштити појединац, што би теоријски требало да буде њихова основна улога. Истовремено, свака држава се на свој начин бори да пре свега заштити повлашћене у њој, тј. поседнике крупног капитала. Тако смо сведоци да здравствени системи многих земаља „пуцају“, тотално неприпремњени за ситуацију кад великом броју становника треба да пружи адекватну помоћ.
Ако имамо у виду да се цео неолиберални концепт заснива управо на томе – систему који није стваран за све, већ за привилеговане и „најспособније“, а коме је основни мото да велике рибе једу мале и да је у њему човек човеку није брат, већ вук, онда оваквим појавама не можемо бити изненађени. Са каквим последицама ће се суочити читаве државе и народи који су потпуно зависни (пре свега у храни, али и другим производима) од других, у свету који је до јуче био мали, а сада , увођењем различитих мера (пре свега трговинским и саобраћајним блокадама), огроман и за многе недодирљив, остаје тек да видимо.
Али, да се многима црно пише и да ће многи гладовати, то је већ извесно. О привреди која је у канџама мултинационалних компанија и странаца, да и не говоримо…
Све су ово питања и за синдикате у будућности, у коју смо већ дебело, хтели не хтели, загазили. Паралелно са пандемијом Корона вируса, шири се и неолиберална аждаја која је од епидемија ( од државе до државе) сада прерасла у пандемију. Зато не сумњам да је и одбрана од ње могућа једино на глобалном нивоу, и да у том смислу морају размишљати и радници и синдикати.
Можда ова глобална невоља поврати и свест радника широм света да им је, и због оваквих ствари, неопходно да буду удружени у јаке синдикате. Али, пре тога, морамо сви учинити све што је до нас да би се изборили са пандемијом овог вируса.
СЛЕДИ: СРБИЈА И КОРОНА – СРБИЈА И РАДНИЦИ У СРБИЈИ. ШТА ЈЕ ПОСАО СИНДИКАЛНИХ ЦЕНТРАЛА?
…