СРБИЈА И РАДНИЦИ У СРБИЈИ. ШТА ЈЕ ПОСАО СИНДИКАЛНИХ ЦЕНТРАЛА – ОРГАНИЗОВАЊЕ РАДА У ВРЕМЕ КОРОНЕ
PIŠE: Vladimir Radosavljević, podpredsednik USS “Sloga”
За нас је сада најважније питање –шта ми као синдикати у Србији морамо и можемо радити сада, у тренутној ситуацији и борби са Короном?[divider]Различите државе се на различите начине супротстављају овом злу, а Србија је по много чему у томе специфична. Критика тих специфичности захтева да се обради посебно те стога није тема овог писања. Овог пута тема је само како ми, синдикати, треба да делујемо у односу на практично функционисање привреде и друштва у оваквим околностима. Морамо приликом одговора на то питање посматрати две равни деловања – шта је задатак синдикалних централа на макро, а шта синдикалних организација на микро плану, тј. у својим организацијама.
СИНДИКАЛНЕ ЦЕНТРАЛЕ:
– први задатак је успостављање бар минимума сарадње и заједничког деловања синдиката према представницима власти и послодавцима. Ако ни у овим околностима неке централе не пронађу мотиве за то, онда не треба ни да постоје. Наши чланови су сви у истом чабру, и у њиховим тренутним најважнијим интересима нема разлика. У покушају да те интересе и остваримо, не смеју постојати разлике ни међу нама.
– неједнакост радника запослених у јавном и приватном сектору је нешто на шта се мора одмах реаговати.. Сасвим оправдана заштита угрожених група (хроничних болесника, самохраних родитеља, родитеља са малом децом…) у јавном сектору уз истовремено препуштање припадника истих тих група у приватном на милост или немилост послодаваца је класична дискриминација од стране државе.
– недопустива је организација рада без адекватних заштитних средстава и мера за очување здравља радника и кажњавање послодаваца који то чине мора бити драстично – до одузимања дозвола за рад. У том смислу дати шира овлашћења инспекторима и задатак да хитно реагују на сваку пријаву радника и синдиката на уочене неправилности из овог дела.
– Потпуно је нелогично спроводити ригорозно ограничење кретања становништва пола дана док због потреба посла то исто становништво остатак дана проведе у погонима са доста запослених или канцеларијском и радном простору у којима борави више људи него што је, као заштитна мера, препоручено у било ком простору. На овај начин се анулира све оно што се постиже таквим мерама које је усвојила Влада. Синдикати треба да инсистирају да се прекине рад у свим предузећима чији производ није стратешки, тј. неопходан за функционисање друштва у оваквим околностима. Потреба за остваривањем профита власника није и не сме бити оправдање за организовањем „нормалног рада“ у овим ненормалним околностима. А околности у којима живимо су ненормалне, чим је било потребно увођење ванредног стања?
– Држава је та која треба да компензује губитак власника предузећа и заштити све запослене који у овим условима не могу да раде. У том смислу, предлог синдиката о којем вреди размислити је обезбеђивање једнаке накнаде за све заполене којима је онемогућен рад. Једнаке за све – од чистачица до директора.
– Синдикати треба да заједнички наступе у захтеву за исказивањем пуне солидарности друштва у овој невољи: обезбеђување адекватне помоћи у храни и лековима за најугроженије слојеве становништва, адекватних услова неге за оболеле (што сигурно нису колективни смештаји какве је Влада планирала), адекватних хигијенско-здравствених услова становницима који су упућени у колективне карантине, обезбеђивање помоћи у снабдевању оних који се налазе у кућној изолацији и нарочито најстаријих…
ОРГАНИЗОВАЊЕ РАДА У ВРЕМЕ КОРОНЕ – СИНДИКАТИ У МАТИЧНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА:
Синдикати се у матичним фирмама и колективима свакодневно суочавају са директним проблемима радника. О овим околностима, синдикати морају бити у најприснијем контакту са запосленима, расположиви у сваком тренутку за свако њихово питање или решавање евентуалних тешкоћа и проблема.Паралелно са подршком својим централама у остваривању претходно наведеног, матични синикати се у својим колективима морају бавити пре свега следећим активностима:
– У матичним колективима се треба наметнути као равноправан партнер са власницима у решавању проблема везаних за организовање производње у овим оклностима. Начин организације пословања је питање од кога зависе животи и здравље наших чланова и свих запослених, и нико нема права да нам оспорава уважавање мишљења о свим битним питањима који се тога тичу.
– треба омогућити одсуство са посла за све оне за које је то могуће: упућивањем на рад од куће или на коришћење неискоришћених дана годишњих одмора, или упућивањем на плаћена одсуства. За ове запослене се треба борити да им се омогуће пуне накнаде зарада као да раде, јер не одсутвују с посла својом намером, већ услед више силе.
– обезбеђивањем максималних услова заштите оних који морају да раде. Без обезбеђених заштитних средстава треба одбити рад и спречити оне који би евентуално и без тих средстава пристали да раде.
– обезбеђивањем организованог доласка на рад и повратка са истог.
– обезбеђивањем увођења адекватних процедура које се тичу исхране за време рада.
– разматрање могућности смањења радног времена где год је то могуће.
– обезбеђивањем већег броја пауза за време рада.
– нарочито – обезбедити ослобађање од рада за све припаднике угрожених група.
– спречавање сваке евентуалне злоупотребе овакве ситуације и кршења закона и прописаних мера Владе Србије од стране послодаваца и обавештавање надлежних државних органа и јавности о истој.
…