„Да се образовање не једе и не маже на хлеб, баш као што се ни патриотизам не сипа у тракторе“, не дотиче много нашег попечититеља сербског Вербића.
Београд, 8. децембар 2014. — Штрајк просветних радника, који је подржао и наш Грански синдикат просвете „Слога“, данас улази у четврту недељу штрајка, а држава је и даље нема и глува на захтеве просветара, који штрајкују у више од 1100 школа, широм Србије.
Преговори репрезентативних синдиката са представницима Владе Србије се одвијају, међутим, као тврде синдикати, веома јалово и без разумевања за њихова питања која се тичу егзистенционалног дела, а то је да просвета буде изузета од смањења плата за 10 одсто и да се прецизира завршетак Закона о платним разредима.
С обзиром да преговори са представницима Владе теку тако, да договорено у петак не важи у понедељак и да се већина предлога репрезентативних синдиката игнорише, синдикати озбиљно разматрају радикализацију штрајка.
С друге стране, министар просвете и образовања Срђан Вербић поручује да се о свему може разговарати, посебно о Закону о основама система васпитања и образовања, али не и о изузећу смањења зарада просветарима, а њихову најаву радикализације штрајка оцењује „непримереном“.
Очигледно је да министар заборавља да су закон и егзистенционални део запослених у повезаној узрочно – последичној вези, јер свако доношење закона или његова реформа захтевају новчана средства, посебно за оне који тај закон треба да примењују и спроводе, а то су у конкреном случају, сви они који раде у просвети.
Наразумевање просветара да се „образовање не једе и не маже на хлеб, баш као што се ни патриотизам не сипа у тракторе“, не дотиче много нашег попечититеља сербског Вербића.
Међутим, то није ништа ново, јер је кроз бурну српску историју било пуно догађаја који су претили да у појединим тренуцима озбиљно угрозе судбину српског школства.
На нашу жалост и данас се налазимо у једном таквом тренутку када је народу потребно објашњавати и доказивати да му је образовање потребно.
Грешке у систему образовања у једном историјском тренутку је касније тешко исправити, потребно је много времена и година да би се оно довело у неки ред, јер ће из таквог система израсти генерације људи који ће у једном тренутку преузети вођење земље.
Последице 90-тих и неспособност политичара да се ухвате у коштац са економским недаћама и геостратешким притисцима великих сила осећамо и данас, посебно од Владе која не уме ништа друго осим мера штедње и затезања каиша сопственом народу.
Уосталом, време је пред нама…
Информативна служба УСС „Слога“